Temeljno jesenje čišćenje može vašoj bašti dati uredan izgled, ali istovremeno može lišiti divlje životinje dragocenih izvora hrane i skloništa.
Neki baštenski poslovi, čak i kada se rade sa najboljim namerama, mogu naštetiti biljkama, oslabiti lukovice, ugroziti divlje životinje i uskratiti vam cvetanje biljaka sledeće godine.
Da li ste ikada slučajno bacili važne dokumente ili neophodne stvari dok ste temeljno čistili svoj dom? Isto se može dogoditi i u vašoj bašti. Savršeno uredna bašta nije nužno i najzdravija.
Zapravo, neke uobičajene navike tokom jesenjeg baštovanstva mogu ugroziti cvetanje naredne sezone.
Gardening Know How objašnjava kako da izbegnete greške prilikom jesenjeg čišćenja bašte.
Jesenje čišćenje bašte jednako je važno kao i prolećno, ali je tokom njega lakše napraviti greške. U ovom periodu biljke već formiraju pupoljke ili seme iz kojih će se razviti cvetovi na proleće. Listovi nastavljaju da skladište energiju koja im je potrebna da prežive zimu. Ako ih nepravilno orežete ili napravite neku od brojnih drugih grešaka, možete stvoriti probleme i sebi i svojim biljkama.
Dakle, koje konkretne aktivnosti tokom jesenjeg čišćenja mogu naštetiti vašoj bašti? Ovo su najčešće greške koje treba izbegavati i saveti kako da sve uradite pravilno.
Orezivanje žbunja koje cveta u proleće
Većina žbunova koji cvetaju u proleće formira cvetne pupoljke na prošlogodišnjim izdancima. Tu spadaju neke od omiljenih biljaka u baštama, kao što su azaleje, jorgovani, forzicije i magnolije.ž
Ako ove žbunove previše orežete u jesen, uklonićete pupoljke koji bi inače procvetali na proleće.
Naravno, to neće uništiti biljku. Žbun će nastaviti da razvija zdravo, zeleno lišće, ali će u proleće imati veoma malo cvetova ili ih uopšte neće biti. Za sledeće cvetanje moraćete da sačekate još godinu dana.
Žbunje koje cveta u proleće na prošlogodišnjim granama treba orezivati odmah nakon cvetanja. Tako će imati dovoljno vremena da formira nove pupoljke koji će ulepšati vašu baštu narednog proleća.
Odsecanje listova lukovičastih biljaka pre nego što prirodno uvenu
Lukovičaste biljke, biljke sa krtolama i rizomima koje cvetaju leti koriste svoje zeleno lišće za proizvodnju hranljivih materija i skladištenje energije potrebne za naredni ciklus cvetanja.
Ako u jesen prerano uklonite lišće biljaka poput ljiljana, gladiola, kana ili krokosmija, rizikujete da ih lišite energije koja im je neophodna. Zbog toga naredne godine mogu imati manje cvetova ili uopšte ne procvetati.
Srećom, ova greška najčešće nije fatalna, ali može oslabiti biljke i negativno uticati na njihovo cvetanje.
Umesto toga, ostavite lišće na biljkama sve dok je zeleno i zdravo. Uklonite ga tek kada prirodno požuti i uvene.
Ipak, biljke osetljive na mraz, poput gladiola i kana, možda će biti potrebno izvaditi iz zemlje odmah nakon što mraz ošteti njihovo lišće, umesto da čekate da ono samo uvene.
Kod toploljubivih biljaka, poput dalija, postupak je nešto drugačiji. Sačekajte da prvi mraz pocrni njihovo lišće, a zatim odsecite stabljike i iskopajte krtole radi zimskog skladištenja, ukoliko je to potrebno.
Nemojte, međutim, predugo ostavljati krtole u smrznutom ili previše vlažnom zemljištu jer mogu istrunuti.
Nakon vađenja, lukovice i krtole čuvajte na hladnom mestu, zaštićenom od mraza. Lukovice gladiola mogu se čuvati na suvom nakon što se dobro osuše, dok će dalije i kane bolje prezimiti ako ih prekrijete odgovarajućim materijalom koji će sprečiti njihovo isušivanje.
Uklanjanje biljaka i lišća od kojih zavise divlje životinje
Temeljno jesenje čišćenje može vašoj bašti dati uredan izgled, ali istovremeno može lišiti divlje životinje dragocenih izvora hrane i skloništa.
Mnoge višegodišnje biljke stvaraju semene glavice koje pticama obezbeđuju hranu tokom hladnih meseci. Njihove šuplje stabljike i osušeni listovi pružaju utočište korisnim insektima tokom zime.
Ako u jesen orežete baš sve, ova mala bića mogu ostati bez skloništa upravo onda kada im je ono najpotrebnije.
Umesto toga, ostavite biljke poput ehinaceje, rudbekije, astera i ukrasnih trava u bašti tokom zime. Njihovo seme predstavlja važan izvor hrane za češljugare i druge baštenske ptice.
Ako u bašti nemate dovoljno biljaka koje stvaraju seme, prirodnu ishranu ptica možete dopuniti postavljanjem hranilice. Preostale stabljike mogu poslužiti i kao mesta za gnežđenje autohtonih vrsta pčela tokom naredne sezone.
Zato sačekajte sa uklanjanjem stabljika do proleća. Tada pokušajte da neke šuplje stabljike ili one sa mekom unutrašnjošću ostavite visine između 20 i 60 centimetara.
Odsecanjem stabljika stvaraju se otvori koje pojedine autohtone vrste pčela mogu koristiti za gnežđenje, često već naredne godine.
Dobra ideja je i da deo opalog lišća ostavite u cvetnim lejama. Ono pruža zimsko sklonište leptirima, moljcima i drugim korisnim insektima. Ipak, bolesno lišće obavezno uklonite kako biste sprečili širenje bolesti tokom naredne sezone.
Bonus video:
Kako ojačati imunitet pred jesen?