Ako od sobne biljke očekujete da vas impresionira svaki put kad je pogledate, amarilis je vrsta koja se ne zaobilazi, a mi znamo i šta tačno treba da radite da bi bio izdržljiv, zdrav i prelep.
Amarilis je jedna od najlepših sobnih biljaka, a poznata je po krupnim cvetovima koji unose boju i eleganciju u svaku sobu.
Može da cveta u više boja: beloj, crvenoj i ružičastoj, a postoje čak i dvobojni cvetovi, pa je amarilis prelepa dekoracija tokom jeseni i zime, ali da bi ova biljka cvetala iz godine u godinu, potrebni su joj određeni uslovi.
Zato vam danas predstavljamo pet stvari koje treba da znate ako želite da vaš amarilis razvije snažne stabljike i raskošne cvetove!
1. Izaberite pravu saksiju i nemojte preduboko da sadite lukovicu.
Uspešna nega amarilisa počinje već prilikom sadnje, a baštovani savetuju da prilikom kupovine birate krupne, čvrste lukovice bez mekanih delova i tragova truleži ili buđi. To će biti vrlo značajno za cvetanje jer veće i dobro razvijene lukovice uglavnom imaju više energije za formiranje cvetnih stabljika i većeg broja cvetova.
Amarilisu odgovara saksija koja nije prevelika, a idealno je da između lukovice i ivice posude ostane približno dva do tri centimetra prostora. Od toga da bude prostrana, mnogo je važnije da saksija ima drenažne otvore nego da bude posebno dekorativna, jer višak vode dovodi do propadanja lukovice.
Prilikom obavezno sadnje koristite rastresit supstrat koji dobro propušta vodu, a lukovicu postavite tako da joj gornji deo ostane iznad površine zemlje, odnosno da približno trećina do polovina lukovice bude vidljiva pošto se tako smanjuje rizik od zadržavanja vlage.
2. Obezbedite amarilisu dovoljno svetlosti
Svetlost je jedan od najvažnijih faktora za zdrav rast i ponovno cvetanje amarilisa, pa ni slučajno ne ostavljajte ovu biljku u mračnim uglovima.
Postavite saksiju blizu svetlog prozora, gde može da prima dosta prirodne svetlosti. U periodu aktivnog rasta joj odgovara i određena količina direktnog sunca, pod uslovom da uslovi nisu previše intenzivni ako se biljka još uvek nije navikla.
Ako primetite da su listovi izduženi, tanki i slabi ili da se cvetna stabljika naginje prema prozoru, moguće je da amarilis nema dovoljno svetlosti, pa bi koristilo da mu promenite položaj i povremeno okrenete saksiju kako bi biljka ravnomernije rasla.
Kad se cvetovi otvore, obavezno premestite amarilis na nešto hladnije mesto, dalje od jakog direktnog sunca, radijatora i drugih izvora toplote, pošto će tako cvetovi duže ostati sveži i dekorativni.
3. Zalivajte pažljivo i izbegavajte da se zadržava višak vode
Jedna od najčešćih grešaka u nezi amarilisa je svakako preterano zalivanje. Iako mu je voda neophodna za rast, lukovica ne podnosi da se vlaga dugo zadržava u supstratu, pa zato nakon sadnje zalijte zemlju umereno, a zatim sačekajte da se pojave prvi znaci rasta pre nego što počnete češće da je zalivate.
Nakon što ova prelepa biljka počne aktivno da razvija listove i cvetnu stabljiku, zalivajte je kada se površinski sloj zemlje prosuši. Tada sipajte vodu u zemlju (ne preko listova), a obavezno izbegavajte da se zadržava na samoj lukovici i, naravno, ne ostavljajte saksiju da stoji u vodi u ukrasnoj posudi ili podmetaču.
Dok amarilis cveta, zemlja treba stalno da bude blago vlažna, ali vodite računa nije natopljena. Kad cvetovi uvenu i ova biljka pređe u fazu razvoja listova, nastavite s umerenim zalivanjem da bi lukovica mogla da obnovi svoje zalihe energije.
4. Prihranjujte amarilis nakon cvetanja, a ne samo dok ima cvetove
Imajte u vidu da krupni cvetovi troše značajnu količinu energije koju je biljka prethodno uskladištila u lukovici, zbog čega se nega amarilisa ne završava kad poslednji cvet uvene. Naprotiv, naredni meseci veoma su važni za buduće cvetanje!
Kad cvetovi precvetaju, uklonite cvetnu stabljiku oštrim i čistim makazama, a obavezno ostavite nekoliko centimetara iznad lukovice. Nemojte seći listove dok su još zeleni, jer oni fotosintezom stvaraju hranljive materije koje biljka skladišti za naredni ciklus rasta.
U periodu aktivnog rasta prihranjujte amarilis tečnim đubrivom za sobne biljke, u skladu s uputstvom proizvođača, na dve do četiri nedelje.
Tokom proleća i leta je slobodno iznesite napolje, ali tako da biljku najpre postavite na zaštićeno mesto s indirektnom svetlošću, a zatim je postepeno navikavajte na više sunca. Pre prvih mrazeva je, naravno, obavezno unesite u zatvoren prostor!
5. Omogućite mu period odmora ako želite da kontrolišete cvetanje
Ako želite da amarilis ponovo procveta tokom zime, važno je da razumete kako funkcioniše njegov prirodni ciklus. Mnoge lukovice mogu ponovo da cvetaju i bez obaveznog perioda mirovanja, ali kad je odmor kontrolisan, to može da pomogne da kontrolišete i cvetanje.
Uglavnom se savetuje da se krajem leta ili početkom jeseni postepeno smanji zalivanje i biljka premesti na hladnije, tamnije mesto. Kod amarilisa kojem se namerno uvodi period mirovanja, odmor najčešće traje oko osam do deset nedelja, a u zavisnosti od uslova i načina uzgoja može da potraje i duže.
Tokom tog perioda ne zalivajte lukovicu, a listove uklonite tek kada prirodno požute i osuše se. Za mirovanje se obično preporučuje hladno mesto sa temperaturom približno od 10 do 13 stepeni Celzijusa, bez opasnosti od smrzavanja.
Kad prođe period odmora, premestite saksiju na svetlo i toplije mesto i počnite pažljivo da zalivate. Čim se pojave novi izdanci, počnite postepeno da zalivate amarilis češće i negujte ga normalno. Cvetna stabljika se uglavnom pojavljuje nekoliko nedelja nakon ponovnog pokretanja rasta, ali tačan trenutak zavisi od sorte, stanja lukovice i prethodne nege.
Ipak, imajte u vidu da amarilis ne treba na silu uvoditi u mirovanje ako još ima zdrave, zelene listove, jer tada biljka možda još obnavlja zalihe energije potrebne za naredno cvetanje.
BONUS VIDEO
Najveći botanički muzej u Aziji