Obratite pažnju dok još nije kasno i dok se vaša ljubičasta lepotica nije osušila
Iako važi za otpornu i nezahtevnu biljku, lavanda može ozbiljno da strada tokom zime. Najveću opasnost ne predstavljaju uvek niske temperature, već prekomerna vlaga, natopljeno zemljište i hladni vetrovi. Nekoliko jednostavnih koraka tokom jeseni može pomoći da vaše biljke sačuvaju vitalnost i na proleće ponovo procvetaju.
Lavanda je omiljena ukrasna biljka u mnogim baštama, prepoznatljiva po svojim ljubičastim cvetovima, prijatnom mirisu i relativno jednostavnom održavanju. Ipak, iako dobro podnosi sušu i sunce, tokom zime može biti osetljiva na nepovoljne uslove, naročito ako raste u zemljištu koje zadržava mnogo vode.
Poreklom sa suvih, kamenitih padina Mediterana, lavanda najbolje uspeva na sunčanim mestima i u dobro dreniranom zemljištu. Zbog toga je za njeno uspešno prezimljavanje važnije sprečiti zadržavanje vode oko korena nego je prekomerno štititi od svake hladnoće.
Stručnjaci za baštovanstvo savetuju da se priprema počne još tokom kasnog leta i rane jeseni, kako bi biljka spremno dočekala zimu.
1. Pažljivo orežite lavandu pre dolaska mraza
Jedan od važnih koraka u pripremi lavande jeste pravilno orezivanje. Tokom kasnog leta ili rane jeseni može se obaviti blago orezivanje zelenih izdanaka, ali je važno da se ne seče duboko u staro, drvenasto stablo.
Lavanda često teško obnavlja rast iz starog, ogolelog drveta, pa previše agresivno orezivanje može dovesti do toga da se biljka teško oporavi ili da pojedini delovi ostanu bez novih izdanaka.
Prilikom orezivanja koristite čiste i oštre baštenske makaze. Uklonite precvetale cvetove i deo zelenih izdanaka, vodeći računa da biljka zadrži dovoljno zdravog lišća.
U krajevima sa oštrijim zimama najbolje je izbegavati intenzivno jesenje orezivanje i veći deo posla ostaviti za proleće, kada se vidi koji su delovi biljke preživeli hladnoću.
2. Prestanite sa đubrenjem krajem leta
Iako mnoge biljke tokom sezone zahtevaju redovnu prihranu, lavanda najbolje uspeva u zemljištu koje nije previše bogato hranljivim materijama.
Kasno dodavanje đubriva, naročito onog sa visokim sadržajem azota, može podstaći stvaranje mladih izdanaka koji nemaju dovoljno vremena da očvrsnu pre dolaska hladnih dana. Takvi izdanci posebno su osetljivi na mraz.
Zato se krajem leta uglavnom preporučuje obustavljanje prihrane. U proleće, kada se pojavi novi rast, može se proceniti da li je biljci potrebna dodatna podrška. Zdravoj, dobro ukorenjenoj lavandi najčešće nije potrebna intenzivna prihrana.
3. Smanjite zalivanje i sprečite zadržavanje vode
Prekomerna vlaga jedan je od najvećih neprijatelja lavande tokom zime. Kada je zemljište dugo natopljeno, koren može početi da truli, a biljka postaje podložnija propadanju.
Kako dani postaju kraći i temperature padaju, zalivanje treba postepeno smanjivati. Pre svakog zalivanja proverite vlažnost zemlje i sačekajte da se njen gornji sloj osuši.
Posebno je važno da lavanda raste u propusnom zemljištu iz kojeg voda može lako da otiče. Ako je posađena u teškoj, glinovitoj zemlji, razmislite o poboljšanju drenaže.
Obratite pažnju i na malč. Debeli sloj kore ili drvne sečke neposredno uz osnovu biljke može zadržavati vlagu. Ostavite prostor oko korenovog vrata, a za pokrivanje površine oko lavande može se koristiti tanak sloj šljunka, koji omogućava bolje oticanje vode.
Ipak, nemojte potpuno zanemariti zalivanje. Ako je jesen izrazito suva, biljci može biti potrebno povremeno zalivanje pre dolaska jačeg zahlađenja.
4. Zaštitite lavandu od hladnih zimskih vetrova
Osim mraza i vlage, lavandu mogu oštetiti i jaki vetrovi. Oni isušuju lišće, dok smrznuto zemljište otežava korenu da nadoknadi izgubljenu vlagu.
Zbog toga je korisno da lavanda bude posađena na mestu koje ima dovoljno sunca, ali je zaštićeno od najjačih zimskih udara vetra.
Ako se biljka nalazi na izloženom delu dvorišta, možete postaviti zaštitu od prirodne jute, pričvršćenu za nekoliko baštenskih kočića. Važno je da materijal ne bude priljubljen uz biljku i da vazduh može slobodno da cirkuliše.
U područjima sa veoma hladnim zimama može se koristiti i prozračna zaštitna tkanina, naročito tokom perioda jakog mraza. Kada temperature porastu, zaštitu treba ukloniti ili prilagoditi kako se ne bi zadržavala prekomerna vlaga.
5. Lavanda u saksiji zahteva posebnu pažnju
Lavanda posađena u saksiji izloženija je temperaturnim promenama od one koja raste direktno u zemlji. Koren u posudi može se brže ohladiti i smrznuti, naročito ako se saksija nalazi na otvorenom i nezaštićenom mestu.
Tokom zime proveravajte vlažnost supstrata i zalivajte samo kada je to potrebno. Saksija mora imati otvore za odvod vode, a višak vode ne bi trebalo da ostaje u podmetaču.
U najhladnijim danima saksiju možete premestiti uz zaklonjen zid, pod natkrivenu terasu ili na drugo mesto zaštićeno od jakog vetra i obilnih padavina. Ako se očekuju veoma niske temperature, dodatna zaštita same saksije može pomoći da se ublaže nagle temperaturne promene.
Važno je znati i da nisu sve vrste lavande podjednako otporne. Engleska lavanda uglavnom bolje podnosi hladnoću, dok su francuska i španska lavanda osetljivije i često zahtevaju dodatnu zaštitu tokom zime.
Da li je lavanda uginula ako u proleće izgleda suvo?
Ne mora da znači. Posle zime lavanda može izgledati sivo, suvo ili neuredno, ali to nije uvek znak da je biljka propala.
Sačekajte da se temperature stabilizuju i da se pojave prvi znaci novog rasta. Zatim proverite stanje stabljika: zdravi delovi su obično savitljiviji, dok su mrtve stabljike suve i lako se lome.
Tek kada postane jasno koji delovi nisu preživeli zimu, uklonite ih čistim makazama. Izbegavajte prerano i previše duboko orezivanje, jer lavandi treba vremena da pokaže iz kojih delova može ponovo da raste.
Najvažnije pravilo za uspešno prezimljavanje lavande jeste da joj obezbedite propusno zemljište, umereno zalivanje i zaštitu od jakih vetrova. Umesto preteranog utopljavanja biljke, fokusirajte se na uslove u kojima će koren ostati zdrav, a lavanda sačuvati snagu za novu sezonu.
Bonus video:
Polja lavande Ljiljane Petrović