Najvažnije pravilo je da ne čekate prvi mraz. Pratite noćne temperature i potrebe svake vrste, jer pravovremena zaštita može biti presudna da vaše biljke zdrave dočekaju proleće.
Prvi hladni jesenji dani mogu ozbiljno da ugroze biljke koje tokom proleća i leta držimo na terasama, u dvorištima i baštama. Stručnjaci upozoravaju da ne treba čekati prvi mraz, a temperatura od 15 stepeni može biti važan signal da je vreme za zaštitu pojedinih vrsta.
Sa dolaskom jeseni i padom noćnih temperatura, vlasnici biljaka suočavaju se sa važnim zadatkom, pripremom bašte za zimu. Dok neke vrste mogu da podnesu hladnije vreme, druge su izuzetno osetljive na niske temperature i mogu pretrpeti ozbiljna oštećenja ako se na vreme ne unesu u zatvoren prostor.
Iako mnogi čekaju prve jutarnje mrazeve kako bi sklonili cveće sa terasa i iz dvorišta, stručnjaci upozoravaju da je za pojedine biljke tada već kasno. Pravi trenutak za njihovu zaštitu zavisi od vrste, ali i od vlažnosti vazduha, vetra i uslova u kojima se nalaze.
Temperatura od 15 stepeni važan je signal
Kada noćne temperature počnu redovno da padaju ispod 15 stepeni Celzijusa, vreme je da obratite pažnju na biljke koje ne podnose hladnoću.
Tropske vrste, poput monstere i filodendrona, posebno su osetljive na niske temperature.
Njih bi trebalo premestiti u zatvoren prostor pre nego što se noćne temperature spuste ispod 15 stepeni, dok izlaganje temperaturama od 10 do 13 stepeni može predstavljati ozbiljan rizik za pojedine vrste.
Među biljkama koje je potrebno zaštititi od hladnoće nalaze se i fikus lirata, potos, kao i limun i druge voćke koje se gaje u saksijama. Njima je tokom zime najčešće potrebno zaštićeno mesto, uz odgovarajuću količinu svetlosti.
Ovo cveće može da izdrži i niže temperature
Za razliku od tropskih biljaka, pojedine jesenje vrste mnogo bolje podnose hladnije vreme.
Hrizanteme, astre, zlatnica i sedum mogu da izdrže niže temperature, a neke od njih podnose i temperature od četiri do devet stepeni Celzijusa, u zavisnosti od vrste i uslova gajenja.
Zbog toga nije neophodno da se sve biljke istovremeno unose u kuću. Važno je da poznajete njihove potrebe i da razlikujete vrste koje mogu da ostanu napolju od onih kojima je potrebna zaštita.
Posebnu pažnju treba obratiti na sukulente i aloje. Iako neke vrste podnose hladnije noći, njihova otpornost zavisi od konkretne vrste, a kombinacija niskih temperatura i vlage može dovesti do truljenja i oštećenja. Kada se noćne temperature približe četiri stepena, osetljivije sukulente treba premestiti na zaštićeno mesto.
Nije važna samo temperatura: Vetar i vlaga mogu dodatno da ugroze biljke
Niske temperature nisu jedina opasnost za biljke tokom jeseni. Jak vetar i suv vazduh mogu ubrzati gubitak vlage iz listova, izazvati isušivanje i dodatno oslabiti biljku.
Zato je važno pratiti vremensku prognozu, naročito kada se najavljuju nagli padovi temperature, vetroviti dani i velike promene vlažnosti vazduha.
Biljke koje se nalaze na otvorenim, nezaštićenim terasama izloženije su nepovoljnim uslovima od onih koje su zaklonjene zidovima ili drugim preprekama.
Koje biljke bi trebalo na vreme skloniti?
Ako na terasi ili u dvorištu imate neku od sledećih biljaka, proverite njenu otpornost na hladnoću i planirajte zaštitu pre nego što temperature dodatno padnu:
Monstera i filodendron – tropske biljke koje ne podnose hladnoću.
Fikus lirata – osetljiv na niske temperature i nagle promene uslova.
Potos – najbolje uspeva u toplom i zaštićenom prostoru.
Geranijumi – mnoge vrste ne podnose mraz i potrebno ih je zaštititi tokom zime.
Limun i druge voćke u saksijama – uglavnom zahtevaju zaštitu od jačeg zahlađenja, u zavisnosti od vrste i sorte.
Sukulenti i aloje – otpornost zavisi od vrste, pa osetljivije primerke treba skloniti pre jačeg zahlađenja.
Kako da pripremite biljke za zimu?
Pre nego što saksije unesete u kuću, pregledajte listove i stabljike, uklonite suve delove i proverite da li na biljci ima štetočina. Biljke koje su tokom leta bile napolju mogu uneti insekte u dom, pa ih je dobro pažljivo pregledati pre unošenja.
Odaberite mesto sa dovoljno svetlosti i izbegavajte da saksije odmah postavite pored radijatora ili drugog izvora toplote. Zalivanje prilagodite vrsti biljke, količini svetlosti i temperaturi u prostoriji, jer većini biljaka tokom zime treba manje vode nego tokom perioda aktivnog rasta.
Bonus video:
Med i propolis su prirodni lekovi