Problemi sa sluhom kod dece ne moraju uvek da budu očigledni, a često roditelji pomisle da dete samo ne obraća pažnju na ono što mu se govori.
Mališani često ne umeju da objasne da ne čuju dobro ili nisu ni svesni toga, ali se vremenom to ispolji kroz ponašanje ili poteškoće na nastavi i u komunikaciji.
Prema rečima audiološkinje Kler Sneling, direktorke i suvlasnice ustanove The Hearing Centres, poteškoće sa sluhom će se pre primetiti kroz ponašanje i razgovor, a ne kroz detetovu žalbu da ne čuje.
– Malo je verovatno da će dete reći odraslima da ne čuje dobro, jer mnoga deca zaista ne shvataju da postoji problem. Ona pretpostavljaju da svi doživljavaju zvuk na isti način kao i ona, pa se poteškoće sa sluhom mogu ispoljiti kroz promene u ponašanju, koncentraciji ili samopouzdanju – ističe ona.
Kako dodaje Snelingova, kad dete ne čuje jasno, ono nesvesno razvija različite načine da se snađe.
– Kad dete loše čuje, naročito u bučnim sredinama kao što su učionice, ono često počinje da razvija strategije za prevazilaženje problema. Nažalost, te strategije se ponekad tumače kao neposlušnost, nedostatak koncentracije ili distrakcije, iako deo problema može da bude loš sluh – kaže ona.
7 znakova da dete ne čuje dobro
1. Ne reaguje kada ga pozovete po imenu, naročito ako vas ne gleda.
Jedna od čestih situacija na koju se roditelji žale jeste da dete deluje kao da ih ignoriše. Naravno, mališani ponekad toliko zaokupljeno rade nešto da ne čuju kada ih neko pozove, ali ako se često ne odazivaju iz druge prostorije ili reaguju tek kada im se neko obrati licem u lice, vredi razmotriti i sluh kao mogući uzrok.
2. Deluje kao da sanjari ili nije pažljivo na času.
Dete koje ne čuje deo onoga što učitelj priča može vrlo brzo da izgubi nit časa, pa će mu biti teško da prati nastavu.
– Dete koje propusti deo uputstava nastavnika može vrlo brzo da izgubi pojam o tome šta se dešava. Spolja to može izgledati kao manjak koncentracije, ali ono možda samo pokušava da shvati šta je propustilo – kaže Kler Sneling.
3. Pažljivo posmatra lice osobe koja govori.
Dete koje ima poteškoće sa sluhom može da prati mimiku i pokrete usta sagovornika više nego ostali mališani jer mu to pomaže da nadoknadi delove govora koje ne čuje jasno.
– Deca često koriste vizuelne znakove kao pomoć u komunikaciji, a da toga nisu ni svesna. Mogu vrlo pažljivo da posmatraju nastavnikova usta ili gledati lice roditelja tokom razgovora jer im to pomaže da popune delove govora koje teško čuju – objasnila je ova audiološkinja.
4. Teže prati nastavu u bučnoj učionici nego druga deca.
Čak i kad u tišini deluje kao da je sve u redu s njegovim sluhom, detetu koje ne čuje dobro nije lako da isprati šta se dešava kad je okruženje preglasno.
– Dete može da deluje potpuno uključeno u razgovor jedan-na-jedan, a ipak imati značajne poteškoće tokom grupnih aktivnosti, diskusija na času ili u bučnom okruženju tokom ručka. Ta razlika često predstavlja važan pokazatelj – kaže Kler Sneling.
5. Često traži da mu ponovite ono što ste rekli.
Povremeno "Molim?" je potpuno normalno, ali ako dete često traži da ponovite rečeno, pogrešno razume uputstva ili mu je iste informacije potrebno objasniti nekoliko puta, tome treba posvetiti pažnju.
6. Sve više pojačava televizor ili zvuk na tabletu.
Ukoliko odjednom shvatate da je uvek sve pojačano više nego inače, moguće je da bi trebalo proveriti sluh.
– Promene u izboru jačine zvuka su često među prvim znacima koje porodice primete. Roditelji u tim situacijama stalno smanjuju, samo da bi dete ponovo pojačalo zvuk – primetila je Kler Sneling.
7. Posle škole deluje neobično umorno, frustrirano ili povučeno.
Pošto stalni napor da se bolje čuje i razume može biti iscrpljujući, naročito posle mnogo sati u školi, to vremenom može da se odrazi na ponašanje deteta.
– Dodatno mentalno opterećenje može da dovede do frustracije, umora ili povlačenja, posebno nakon napornih dana. Neka deca postaju tiša u društvu, dok druga deluju razdražljivo jer im je komunikacija teža – naglašava ova audiološkinja.
Kada bi trebalo proveriti sluh deteta?
Ako ste primetili jedan od ovih navedenih znakova kod svog deteta, ne znači da dete ima problem sa sluhom. Na njegovo ponašanje može da utiče mnogo faktora, a uglavnom su iza svega umor, rasejanost, preopterećenost i brojne druge.
– Ključno je da li se nekoliko oblika ponašanja pojavljuje dosledno i da li roditelji i nastavnici primećuju isti obrazac u različitim okruženjima – smatra Kler Sneling.
Ukoliko dete često pogrešno razume govor, teško prati razgovore u bučnim prostorijama, redovno traži da mu se nešto ponovi ili dođe do primetne promene u komunikaciji, ova stručnjakinja savetuje da se razmotri pregled sluha umesto da se ponašanje automatski pripiše neposlušnosti ili nedostatku pažnje.
Pregled može da pokaže postoji li neka poteškoća, ali može i da potvrdi da je sve u redu i da, zapravo, sluh nije uzrok problema koje ste primetili. U oba slučaja je važna pravovremena provera jer će ona pomoći i roditeljima i nastavnicima da bolje razumeju detetove potrebe i pruže mu podršku.
BONUS VIDEO
Deca zbog petardi svake godine završe u agoniji