Stručnjaci savetuju da AI četove posmatrate više kao "polujavni prostor nego kao privatni dnevnik", iako je vrlo lako zaneti se i steći utisak da pričate s prijateljem od poverenja.
ChatGPT i drugi AI čet-botovi su postali deo naše svakodnevice, pa često čujemo da ih ljudi koriste za neke najjednostavnije stvari, poput pisanja mejlova, pronalaženja ideja, za učenje, organizovanje obaveza, pa čak i za pitanja o zdravlju.
Ipak, to što razgovor s veštačkom inteligencijom deluje privatno i neformalno ne znači da bi ovim čet-botovima trebalo otkrivati baš sve.
Stručnjaci za sajber bezbednost i privatnost upozoravaju da korisnici često preteruju u otkrivanju podataka kroz razgovor sa AI alatom.
Zato je dobro imati jednostavno pravilo: ako ne biste želeli da određenu informaciju vidi neko drugi, dobro razmislite pre nego što je unesete u četbot, piše Huff Post, koji izdvaja pet kategorija podataka s kojima bi trebalo na oprezu.
1. Lični podaci koji vas direktno identifikuju
Ime i prezime, kućna adresa, broj telefona, broj pasoša ili lične karte i drugi identifikacioni podaci ne bi trebalo da budu nešto što se iznosi prilikom razgovora s AI čet-botom.
Stručnjak za informacionu bezbednost Džordž al Kura upozorava da takvi podaci mogu da se obrade tako da povećavaju rizik od krađe identiteta, fišinga ili zloupotrebe podataka.
Isto važi i za dokumente koje "aploudujete". Ako, na primer, koristite AI da popravite biografiju za prijavu za posao, obavezno uklonite adresu, broj telefona i druge podatke koji mogu direktno da vas identifikuju.
2. Intimni detalji o privatnom životu
Razgovor sa čet-botom lako može da deluje kao poverljiv razgovor sa stvarnom osobom, dobrim prijateljem koji je pun podrške. Zato nije iznenađujuće što ljudi ponekad podele mnogo više nego što bi ukucali u običnu pretragu na Guglu.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da informacije o odnosima, ponašanju, ličnim problemima i najintimnijim delovima života ne treba posmatrati kao podatke koji su automatski zaštićeni.
– To može da stvori lažan osećaj sigurnosti i poveća spremnost ljudi da sa čet-botom podele lične informacije – objašnjava Ešli Kasovan iz Centra za upravljanje veštačkom inteligencijom Međunarodnog udruženja stručnjaka za privatnost.
3. Zdravstveni podaci
AI se sve češće koristi za pitanja o simptomima, lekovima i različitim zdravstvenim problemima, na šta i lekari upozoravaju kao na opasnu naviku. Iako on možda može da bude koristan za neke opšte informacije, nije dobra ideja unositi kompletne zdravstvene kartone, rezultate analiza, broj osiguranja ili druge podatke koji mogu da otkriju identitet.
Ako želite da postavite pitanje o zdravstvenom problemu, uklonite sve podatke koji vas identifikuju i ostavite samo informacije koje su neophodne za pitanje.
Takođe, uvek imajte na umu da AI čet-bot nije zamena za lekara, naročito kad je reč o dijagnozi ili odluci o lečenju.
4. Poverljive informacije o poslu.
Interni izveštaji, podaci o klijentima, poslovni planovi, kodovi, dokumenti označeni kao poverljivi ili informacije zaštićene ugovorom o tajnosti nisu nešto što AI čet-bot treba da dobije od vas.
Naime, samo jedan detaljan prompt može da sadrži mnogo više poverljivih informacija nego što shvatate, a Al Kura upozorava da bi unos osetljivih poslovnih podataka mogao da bude čak i kršenje ugovornih ili regulatornih obaveza.
Ako vam AI pomaže da napišete izveštaj, bolje je da koristite izmišljena imena i opšte formulacije umesto stvarnih podataka o kompaniji, klijentima ili pacijentima.
5. Finansijske informacije
Jasno je da brojevi bankovnih računa, podaci s kreditnih kartica, poreske prijave, platne liste i detalji investicionih računa spadaju među podatke koje ne bi trebalo unositi u čet-bot.
AI zaista može da pomogne kod opštih pitanja o budžetu ili finansijama, ali kad mu dajete konkretne lične podatke bespotrebno se izlažete riziku od zloupotrebe.
Šta ako ste već poslali ovakve informacije?
Ukoliko ste priliom razgovora sa čet-botom već uneli osetljive podatke, nema razloga za paniku, ali možete da preduzmete nekoliko koraka. Recimo, obrišite razgovor iz istorije, proverite dostupna podešavanja privatnosti i pogledajte da li postoji opcija kojom možete da ograničite korišćenje razgovora za unapređivanje modela.
Za sve buduće razgovore stručnjaci preporučuju da AI četove posmatrate više kao "polujavni prostor nego kao privatni dnevnik".
Dobar trik je i da koristite pseudonime i opštije formulacije, pa tako umesto stvarnog imena klijenta i bolnice, na primer, možete napisati "klijent iz zdravstvenog sektora". Tako zadržavate kontekst koji vam je potreban, ali smanjujete količinu podataka koji mogu da otkriju identitet.
Najjednostavnije pravilo je, u svakom slučaju, da pre slanja poruke zastanete na trenutak i zapitate se "Da li bih bio/la neprijatno iznenađen/a kada bi ovu informaciju video neko kome inače ne bih dao/la pristup?", ako je odgovor "da", najbolje je da je ne unosite u AI čet.
BONUS VIDEO
Šta donose veštačka inteligencija, globalne krize i promene generacija