Curenje nosa, zapušen nos, kašalj, glavobolja, umor i bol u grlu toliko su česti da ponekad nije lako zaključiti šta ih je izazvalo.
Posebno tokom jeseni i zime, kada su respiratorne infekcije učestalije, slični simptomi mogu pratiti običnu prehladu, COVID-19, ali i alergijsku reakciju.
Ipak, postoje određeni obrasci koji mogu pomoći da se napravi razlika.
Svrab i suzenje očiju, na primer, mnogo više upućuju na alergiju, dok temperatura, jeza, bolovi u mišićima i pojedini gastrointestinalni simptomi češće prate virusnu infekciju. Ipak, nijedan pojedinačni simptom nije dovoljan da sa sigurnošću utvrdi uzrok.
Kovid ili obična prehlada?
COVID-19 i prehladu izazivaju različiti virusi, ali se njihove tegobe često preklapaju. Kod oba stanja mogu se javiti curenje ili zapušenost nosa, bol u grlu, glavobolja, umor, kašalj i bolovi u telu.
Kod COVID-a se mogu pojaviti temperatura i drhtavica, kao i mučnina, povraćanje ili dijareja. Značajan gubitak čula ukusa i mirisa takođe može biti znak infekcije, mada se taj simptom danas ne javlja kod svih obolelih i može se pojaviti i kod drugih respiratornih problema.
Upravo zato COVID-19 danas može veoma lako da liči na običnu prehladu. Samo na osnovu toga kako se osećate nije moguće pouzdano utvrditi o kojoj se infekciji radi.
Ako postoji sumnja na COVID-19, testiranje je mnogo pouzdaniji način provere nego pokušaj da se bolest prepozna samo prema simptomima. Kod kućnih antigenskih testova jedan negativan rezultat, međutim, ne isključuje u potpunosti infekciju.
Kovid ili alergija?
Alergija može biti posebno zbunjujuća jer izaziva mnoge simptome koji podsećaju na respiratornu infekciju, kijanje, curenje nosa, zapušenost, kašalj, glavobolju, umor i iritaciju grla.
Jedan detalj ipak često pravi razliku: oči.
Svrab, crvenilo i pojačano suzenje mnogo su karakterističniji za alergiju nego za prehladu ili COVID-19. Alergijske tegobe često imaju i prepoznatljiv obrazac, pojavljuju se nakon izlaganja polenu, prašini, buđi ili životinjskoj peruti i mogu trajati sve dok je osoba izložena alergenu.
Za razliku od alergije, COVID-19 može izazvati temperaturu, jezu, bolove u mišićima, izražen umor i druge znake infekcije. Važno je i da same alergije ne izazivaju temperaturu. Ako osoba ima simptome nalik alergiji, ali dobije temperaturu, treba razmišljati i o infekciji ili drugom uzroku.
Prehlada ili alergija – koliko dugo traju simptomi?
Trajanje tegoba može biti koristan trag.
Prehlada uglavnom prolazi za oko nedelju do deset dana. Simptomi mogu početi postepeno, pojačati se tokom nekoliko dana, a zatim početi da se povlače. Kašalj ponekad može potrajati i nakon što ostale tegobe nestanu.
Kod alergije je situacija drugačija. Tegobe mogu trajati nedeljama ili čak mesecima ako je osoba neprekidno izložena alergenu. One se često vraćaju u određenim situacijama ili periodima godine.
I karakter kašlja može dati određeni trag. Alergije češće izazivaju suv kašalj, a kod nekih ljudi može se javiti i šištanje pri disanju. Prehlada češće dovodi do vlažnog kašlja sa sluzi, iako ni ovo nije pravilo bez izuzetaka.
Obratite pažnju na disanje
Otežano disanje je simptom koji ne treba olako shvatiti. Može se javiti kod COVID-19, ali i kod alergijske astme, naročito tokom perioda kada su alergeni prisutni u većoj meri.
Ako imate probleme sa disanjem, nije dobro samostalno zaključiti da su oni posledica alergije samo zato što istovremeno kijate ili vas svrbe oči. Posebno je važno potražiti medicinski savet ako se disanje pogoršava ili su tegobe neuobičajene za vas.
Šta uraditi kada se pojave simptomi?
Ako imate simptome respiratorne infekcije, odmor i dovoljan unos tečnosti mogu pomoći da se organizam izbori sa tegobama. Kod prehlade se uglavnom primenjuje terapija usmerena na ublažavanje simptoma.
Ako sumnjate na COVID-19, testiranje može pomoći da utvrdite da li je SARS-CoV-2 prisutan i da preduzmete odgovarajuće mere kako biste zaštitili druge. Osobe koje imaju povećan rizik od teškog oblika bolesti trebalo bi da se što ranije obrate lekaru, jer za COVID-19 postoje terapijske mogućnosti koje treba započeti u odgovarajućem periodu od početka simptoma.
Kod alergija je najvažnije smanjiti izloženost okidaču kada je to moguće. Antihistaminici i ispiranje nosa fiziološkim rastvorom mogu biti deo uobičajenog pristupa ublažavanju simptoma, dok osobe koje imaju alergijsku astmu treba da prate terapiju koju im je preporučio lekar.
Kada ne treba čekati?
Veoma otežano disanje, uporan bol ili pritisak u grudima, nova konfuzija, nemogućnost buđenja ili izrazita pospanost spadaju u upozoravajuće znake zbog kojih je potrebna hitna medicinska procena.
Najvažnije je zapamtiti da simptomi sami po sebi nisu uvek dovoljni za postavljanje dijagnoze. Kijanje ne znači automatski alergiju, kašalj nije nužno COVID-19, a curenje nosa ne mora biti obična prehlada. Kada se simptomi preklapaju, naročito ako su jaki, dugo traju ili se pogoršavaju, najbezbednije je konsultovati lekara i po potrebi uraditi odgovarajuće testove.