Rođena je sa smetnjama u razvoju, a onda je otac osudio na lobotomiju: Tragična priča o sestri Džona Kenedija

Bila je deo jedne od najpoznatijih američkih porodica, upoznala je britansku kraljevsku porodicu i učestvovala u društvenom životu Kenedijevih. A onda je, sa samo 23 godine, njen život zauvek promenjen jednom od najkontroverznijih medicinskih procedura tog vremena.

 

Porodica Kenedi decenijama je bila simbol američke političke moći, bogatstva i društvenog uticaja.

 

Međutim, iza blistave slike jedne od najpoznatijih američkih porodica krila se i priča o Rozmari Kenedi, sestri budućeg predsednika SAD Džona F. Kenedija.

Rozmeri je rođena 13. septembra 1918. godine kao treće dete Džozefa P. Kenedija i Rouz Ficdžerald Kenedi. Bila je njihova najstarija ćerka, a odrasla je uz osmoro braće i sestara, među kojima su bili budući predsednik Džon F. Kenedi, senator Robert Kenedi i Eunisa Kenedi Šrajver.

 

Danas se njena sudbina najčešće vezuje za jednu odluku njenog oca, lobotomiju izvedenu 1941. godine.

 

Detinjstvo koje je od početka bilo drugačije

 

Prema kasnijim svedočenjima porodice, Rozmari se razvijala sporije od svoje braće i sestara. Eunisa Kenedi Šrajver je 1962. godine pisala da je Rozmeri kasnije počela da puzi, hoda i govori i da se očekivalo da će vremenom sustići vršnjake, ali se to nije dogodilo.

Njene teškoće, međutim, nisu značile da je bila potpuno izolovana od sveta.

 

Kao mlada žena učestvovala je u porodičnom životu, putovanjima i društvenim događajima. Godine 1938, kada je imala 20 godina, zajedno sa porodicom boravila je u Velikoj Britaniji, gde su Kenedijevi predstavljeni kralju Džordžu VI i kraljici Elizabeti.

 

Ipak, porodica je vremenom sve više brinula zbog njenog ponašanja i teškoća sa kojima se suočavala. Postoje različiti opisi njenog stanja iz tog perioda, ali istoričari upozoravaju da deo tih svedočenja potiče iz izvora bliskih samoj porodici, zbog čega ih treba posmatrati sa oprezom.

 

Odluka koja joj je promenila život

 

Godine 1941. Rozmari je imala 23 godine.

 

Njen otac, Džozef P. Kenedi, tada je pristao na lobotomiju, postupak koji se u to vreme koristio kao tretman za određene psihijatrijske probleme, iako je danas poznato koliko je mogao da bude rizičan i destruktivan.

Prema kasnijim opisima procedure, lekari su tokom operacije pratili njene reakcije i tražili od nje da govori. Kada je njen govor postao nepovezan, postupak je prekinut.

 

Rezultat je bio katastrofalan.

 

Rozmeri je nakon operacije izgubila veliki deo sposobnosti koje je ranije imala. Njena sposobnost govora bila je ozbiljno narušena, a više nije mogla samostalno da hoda i brine o sebi. Umesto da joj život bude olakšan, operacija je potpuno promenila njen svakodnevni život.

 

Kako navodi Smithsonian, nakon lobotomije njeno stanje se pogoršalo, a otac ju je smestio u ustanovu u Viskonsinu, gde je ostala decenijama.

 

Porodica je godinama ćutala

 

Nakon što je Rozmari smeštena u ustanovu, njena priča je praktično nestala iz javnosti.

 

Kenedijevi su bili porodica kojoj su ugled, politička karijera i javna slika bili izuzetno važni. Rozmeri više nije živela sa njima, a javnost dugo nije znala šta se dogodilo sa njom.

Posebno je bolno to što je, prema Smithsonianu, njen otac nije posećivao, dok je majka Rouz takođe godinama bila udaljena od nje.

 

Kasnije su članovi porodice ipak počeli da je posećuju, a Eunisa je upravo iskustvo sa sestrom navela kao jednu od velikih životnih prekretnica koje su je podstakle da se bori za prava osoba sa intelektualnim invaliditetom.

 

Istina je počela da izlazi na videlo

 

Rozmerina sudbina dugo je bila obavijena velom tajne.

 

Njena sestra Eunisa je 1962. godine javno govorila o Rozmeri i njenim teškoćama, ali tada još nije otkrivena puna priča o lobotomiji. Njeno svedočenje ipak je imalo mnogo širi značaj – Eunisa je počela da se zalaže za osobe sa intelektualnim invaliditetom i kasnije postala osnivač Specijalne olimpijade.

Upravo je Rozmarina priča, kako je Smithsonian istakao, imala veliki uticaj na Eunisinu životnu misiju.

 

Od skrivene porodične tragedije do važnog dela istorije

 

Rozmeri Kenedi nije dobila život kakav je mogla da ima. Umesto da bude deo porodice koja je kasnije postala jedna od najmoćnijih političkih dinastija Amerike, decenije je provela daleko od javnosti.

 

Ipak, njena priča je na kraju doprinela promeni načina na koji se u Americi govorilo o osobama sa intelektualnim invaliditetom.

 

Eunisa Kenedi Šrajver upravo je zahvaljujući iskustvu sa Rozmeri postala jedna od najvažnijih zagovornica njihovih prava. Godine 1968. osnovala je Specijalnu olimpijadu, koja je od tada prerasla u globalni pokret.

Rozmari Kenedi preminula je 7. januara 2005. godine, u 86. godini.

 

Njena priča danas ostaje jedno od najmračnijih poglavlja istorije porodice Kenedi, ali i podsetnik na vreme kada su osobe sa intelektualnim teškoćama često bile sklanjane iz javnosti, umesto da im se pruže podrška, obrazovanje i mogućnost da budu deo društva.

 

Bonus video:

Kenedi nema šanse protiv Bajdena