Zamenite uobičajeno zalivanje odozgo i uskoro biste mogli da se iznenadite lepotom, mirisom i čvrstinom svom omiljenog letnjeg cveća.
U većini slučajeva je pri zalivanju dovoljno povremeno sipati vodu u saksiju, ali stručnjaci za negu biljaka ističu da način zalivanja može da bude jednako važan kao i količina vode.
Jedna od sve popularnijih metoda je prilično neobična, ali kad malo bolje razmislite zaista ima smisla, a u pitanju je takozvano zalivanje odozdo, poznato i kao dubinsko natapanje.
Ova tehnika pomaže da koren dobije vlagu ravnomerno, bez preteranog kvašenja površine zemlje, a posebno je korisna za biljke koje ne vole da im listovi ili vrat korena budu stalno mokri.
U mnogim slučajevima se savetuje veliki oprez kako voda pri zalivanju ne bi dospela do lista, stabljike ili cveta jer potom u kontaktu sa suncem mogu lakše da dobiju opekotine i oštećenja, pa je dubinsko natapanje jednostavan način da se izbegne. A da biljka dobije dovoljno tečnosti!
Šta je zalivanje odozdo i kako se izvodi?
Za razliku od uobičajenog zalivanja, kad vodu sipamo direktno na zemlju, kod dubinskog natapanja saksija se postavlja u posudu ili lavor sa vodom. Kroz drenažne otvore na dnu saksije zemlja postepeno upija vlagu, baš onoliko koliko joj je potrebno.
Biljka se obično ostavlja u vodi između 15 i 30 minuta, a zatim se saksija izvadi i ostavi da se višak vode ocedi.
Na ovaj način koren raste dublje i razvija se ravnomernije, jer "traži" vlagu u donjim slojevima zemlje.
Dubinsko natapanje ima nekoliko važnih prednosti:
- zemlja se ravnomerno navlaži od dna do vrha,
- smanjuje se rizik od truljenja stabljike i vrata korena,
- manje je buđi i gljivica na površini supstrata,
- voda se ne rasipa i ne prska po listovima i
- koren postaje snažniji i otporniji.
Ovaj trik je posebno koristan tokom leta, kad se zemlja u saksijama brzo isušuje i voda sipana odozgo ponekad samo prođe kroz supstrat bez dovoljno vlaženja korena.
Koje biljke najviše vole zalivanje odozdo?
1. Afrička ljubičica
Afričke ljubičice spadaju među najveće ljubitelje ove tehnike jer njihovi nežni, baršunasti listovi lako dobijaju fleke ako se kvase, pa je natapanje odozdo idealan način zalivanja.
2. Ciklama
Ciklama ne podnosi višak vlage u središtu biljke, a kad se zaliva odozdo smanjuje se mogućnost truljenja i produžava period cvetanja.
3. Gloksinija
Ova raskošna cvetnica ima slične zahteve kao afrička ljubičica i vlaženje lišća često izaziva probleme, zbog čega joj dubinsko natapanje veoma prija.
4. Begonije
Mnoge vrste begonija bolje napreduju kada koren dobija vlagu postepeno, bez kvašenja listova i cvetova.
5. Orhideje
Kod pojedinih vrsta orhideja saksija se povremeno potapa u vodu kako bi korenje upilo potrebnu vlagu, što je, zapravo, jedna od varijanti dubinskog natapanja.
6. Spatifilum
Ova popularna sobna biljka obožava ravnomernu vlagu, a zalivanje odozdo pomaže da zemlja ne bude ni previše mokra ni potpuno suva.
Koje biljke ipak ne treba zalivati odozdo?
Sukulenti i kaktusi uglavnom ne vole često natapanje jer su prilagođeni sušnim uslovima. Takođe, biljke koje zahtevaju potpuno sušenje zemlje između dva zalivanja bolje je zalivati klasično i veoma oprezno.
Inače, iako je zalivanje odozdo veoma korisno, nije preporučljivo primenjivati ga baš svaki put pošto povremeno zalivanje odozgo pomaže da se iz zemlje isperu nakupljene mineralne soli i ostaci đubriva.
* Pratite Glossy i na Instagramu, gde vas čekaju interesantne priče, praktični saveti, recepti, modne vesti i još mnogo, mnogo toga...
BONUS VIDEO
Najveći botanički muzej u Aziji