Srpska pravoslavna crkva u četvrtak, 21. maja, obeležava Spasovdan, praznik Vaznesenja Gospodnjeg, kada se, po predanju, Isus Hristos vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga.
Spasovdan je pokretni praznik koji se uvek slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a pošto je upisan crvenim slovom u crkvenom kalendaru, mnogi vernici se pitaju da li tog dana treba postiti ili ne.
Vaznesenje Gospodnje, u narodu poznato kao Spasovdan, spada među 12 velikih Gospodnjih praznika. Uvek se obeležava 40 dana posle Vaskrsa i deset dana pre Svete Trojice, odnosno Duhova.
Pošto Vaskrs uvek pada u nedelju, Spasovdan se tradicionalno obeležava četvrtkom, a u narodu se smatra jednim od najsrećnijih dana u godini.
Iako je označen crvenim slovom, što znači da je reč o velikom prazniku, Spasovdan ne spada u posne dane, naprotiv, tog dana se ne posti.
U srpskoj tradiciji dugo je važilo pravilo da se od Nove godine, koja po julijanskom kalendaru pada 14. januara, pa do Spasovdana ne koristi mleko niti jela pripremljena sa mlečnim proizvodima. Zato se na sam dan praznika kao prvi zalogaj često jedu jagode, uz verovanje da će godina biti slatka, berićetna i uspešna.
Nakon toga domaćice su iznosile cicvaru, prvo mlečno jelo koje se ponovo jelo nakon dužeg perioda uzdržavanja.
Za ručak se tradicionalno pripremala i jagnjetina, naročito u domaćinstvima koja Spasovdan slave kao krsnu slavu.
Stari običaji su nalagali i da se tog dana ne ide na njivu i da se izbegava dnevno spavanje, jer se verovalo da će onaj ko na Spasovdan dremne popodne biti pospan tokom cele godine.
Bonus video:
Srpski običaji na svadbi