Zahvaljujući krupnim listovima, lufa pravi prijatan hlad u letnjim danima, dok žutim cvetovima mami oprašivače, ali njena najveća vrednost je svakako magični plod koji se pretvara u sunđer. I to pravi, koji možete da iskoristite u kuhinji ili za piling kože!
Biljke uglavnom uzgajamo u dekorativne svrhe, ali neke od njih imaju i upotrebnu vrednost uz to što ulepšavaju vrt ili terasu. Tu svakako spada i lufa, pa ne čudi što je ona sve češći izbor među ljubiteljima baštovanstva koji žele više od interesantnog zelenila.
Na prvi pogled, ova biljka deluje kao obična puzavica koja brzo prekriva ogradu i pravi prijatan hlad. Međutim, ako budete strpljivi, ona će vam pružiti mnogo više i od nje možete da dobijete nešto što može svakodnevno da se koristi u kupatilu ili kuhinji.
Lufa je neverovatan dar prirode
Lufa (lat. Luffa cylindrica) zapravo je jednogodišnja biljka iz porodice bundeva, poreklom iz toplijih krajeva poput Afrike i Indije. Ipak, bez većih problema može da uspe i kod nas, čak i u umerenoj klimi.
Raste brzo i bujno, pa tokom jedne sezone može potpuno da obavije zidove, ograde ili bilo koje druge konstrukcije, dok njeni veliki listovi stvaraju prijatan hlad tokom letnjih vrućina.
Međutim, ono što posebno izdvaja lufu je njen plod. Dok je mlad, podseća na izduženi krastavac i može da se koristi u ishrani, ali kako sazreva, unutrašnjost mu se menja. Umesto sočnog mesa, u plodu lufe se razvija čvrsta, vlaknasta struktura, odnosno prirodni sunđer.
U pitanju je sunđer bez bilo kakvih hemikalija i (mikro)plastike, koji može da zameni svakodnevne kuhinjske i kozmetičke sunđere!
Uzgajanje lufe
Iako uzgoj lufe nije komplikovan, on zahteva malo strpljenja. Zbog dužeg perioda rasta (oko šest meseci), najčešće se uzgaja iz rasada. Pre sadnje, preporučuje se da se seme potopi u vodi na jedan dan kako bi brže proklijalo.
Obično se u jednu posudu stavljaju dve semenke, a klijanje može trajati od nedelju dana do tri nedelje, u zavisnosti od uslova. Važno je da temperatura ne pada ispod 20 stepeni i da supstrat bude umereno vlažan.
Sadnja na otvorenom obavlja se kada prođe opasnost od mraza, najčešće u maju, dok se u plastenicima može krenuti i ranije. Pošto je reč o biljci penjačici, neophodno je obezbediti joj oslonac, odnosno mrežu ili konstrukciju visine bar metar i po do dva.
Njeni žuti cvetovi privlače pčele i druge oprašivače, što doprinosi formiranju plodova koji mogu da narastu i preko pola metra.
Preporučuje se da se lufa zaliva jednom do dvaput nedeljno, kao i da se u vrelim letnjim danima biljka zaliva nešto češće. Vodite, međutim, računa da joj ne pokvasite listove jer će tako da bude podložnija opekotinama i bolestima.
Kada ubrati i osušiti plod lufe?
Kada plod sazri, prelazi u žućkastu ili tamniju nijansu i počinje da se suši, a to je znak da je spreman za berbu. Nakon toga se ostavlja na suvom i prozračnom mestu da se potpuno osuši.
Kora se tada lako uklanja, a unutra ostaje mrežasta struktura. Semenke se izdvajaju i mogu da se sačuvaju za sledeću sezonu, dok se vlakna ispiraju vodom i dodatno suše.
Na kraju dobijate prirodni sunđer koji možete da koristite za pranje sudova, tuširanje ili piling kože.
Osim praktičnosti, lufa ima i veliku ekološku vrednost jer predstavlja odličnu zamenu za sintetičke sunđere koji zagađuju životnu sredinu. Dugotrajna je, izdržljiva i nakon upotrebe potpuno biorazgradiva, pa se može odložiti bez štete po prirodu.
BONUS VIDEO
Najmoćnija lekovita biljka u Srbiji