Ukoliko se od prethodnog Uskrsa u porodici dogodio smrtni slučaj, mnogi su u nedoumici na koji način i da li proslaviti jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika.
Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik, obeležava se 12. aprila, a pripreme za proslavu su u punom jeku. Privode se kraju planovi za veliku, svečanu trpezu i farbaju se i ukrašavaju uskršnja jaja, ali ne dočekuju svi Uskrs u lepom raspoloženju.
U porodicama koje su u žalosti, naime, postoji dilema da li obeležiti Uskrs, obojiti jaja i jesu li dozvoljeni praznični običaji poput tucanja uskršnjim jajima.
Nekad su se farbala tamna jaja
U pojedinim krajevima Srbije, naročito na zapadu, postojao je običaj da se u vreme žalosti jaja farbaju u tamnije tonove, najčešće pomoću orahovine ili kore cera, čime su dobijala gotovo crnu boju.
Takva jaja su se nazivala "kaluđeri" i bila su potpuno jednostavna, sasvim obična, bez ukrasa i šara.
Uskrs se slavi uvek isto
Ipak, stav Srpske pravoslavne crkve je jasan. Uskrs se, naime, obeležava na isti način bez obzira na okolnosti.
To znači da se jaja tradicionalno farbaju, najčešće u crveno za čuvarkuću, ali i u druge boje po želji, bez potrebe za odstupanjem od običaja.
Važno je razumeti da Uskrs nije klasična proslava poput rođendana ili svadbi, već praznik koji ima duboko duhovno značenje. Veruje se da tog dana radost Vaskrsenja obuhvata i žive i upokojene, koji su sa nama u molitvi i sećanju.
Sećanje na preminule neguje se u srcu, kroz lepe uspomene i dobra dela koja su ostavili iza sebe. Takođe, već prvi ponedeljak nakon Uskrsa, poznat kao Pobusani ponedeljak, namenjen je obilasku grobova, kada se nose obojena jaja i odaje počast svim dragim pokojnicima.
BONUS VIDEO
Greške tokom posta