Jedna od prvih stvari koju je glumica koju smo gledali u "Zgodnoj ženi" čula nakon što je donela na svet sina bila je da on nikad neće moći da igra košarku. Pet godina kasnije, igrao je košarku!
Glumica Laura San Đakomo je bila jedno od najopznatijih lica filmske i televizijske scene krajem osamdesetih i devedesetih godina.
Publika je pamti po upečatljivim ulogama u filmovima kao što su "Seks, laži i video-trake", njenom debiju, za koji je nominovana za Zlatni globus, i "Zgodna žena", kao i po sitkomu "Slobodni strelci" (Just Shoot Me!).
Iako danas nije stalno u centru pažnje, ova talentovana glumica i dalje je aktivna u svetu glume i posvećena brojnim humanitarnim inicijativama.
Svojevremeno je napravila pauzu, a potom i veliki zaokret u karijeri kako bi se posvetila sinu, a upravo je zbog njega počela da se bavi dobrotvornim radom, za koji je dobila mnogo priznanja.
U svom prvom braku, s glumcem Kameronom Dajem, dobila je sina Mejsona, koji je rođen sa cerebralnom paralizom.
Mama na prvom mestu
Za glumicu nije bilo dileme hoće li biti prisutna u sinovljevom životu i koliko. Odmah je donela odluku da prestane sa snimanjem filmova, koji bi je odveli daleko od kuće, pa je od sredine devedesetih do danas snimila tek desetak naslova. Prešla je na televiziju, na kojoj prethodno nije imala zavidno iskustvo, a 1997. godine je počela da snima "Slobodne strelce", koji su doživeli veliki uspeh.
Ipak, zbog Mejsonovih odlazaka na terapiju i brige o njemu, dešavalo se da Laura mora da odsustvuje sa seta. Vremenom se njeno vreme na ekranu smanjivalo, a priča njene junakinje Maje Galo sužavala, iako je bila glavna junakinja.
Glumica je prihvatila da ima manje kontrole nad svojom karijerom, a kad se ovaj sitkom završio nije prešla odmah na novi projekat. Prihvatala je povremeno epizodne uloge u serijama i njena karijera je sve više udaljavala od onoga što je bila i mogla da postane.
U međuvremenu je Laura San Đakomo našla novi cilj: da podigne svest o cerebralnoj paralizi, podrži porodice koje su imale manje sreće nego njena i bude glasnogovornica i borkinja za decu sa cerebralnom paralizmom i autizmom. Dobila je mnogo nagrada za svoje zalaganje i humanitarni rad, među kojima je ona koju joj je uručila Američka akademija za cerebralnu paralizu i razvojnu medicinu.
Život deteta koje ima cerebralnu paralizu je mnogo bolji nego što je zamišljala
Kako je priznala jednom prilikom, u početku nije bila optimistična po pitanju toga kako će njihovi životi izgledati.
– Toliko je negativnosti oko invaliditeta... Možda zbog vrlo teškog porođaja, teške traume iz detinjstva, teške dijagnote, mnogo tugovanja i mnogo straha... Pokušavate da prilagodite svoj um u skladu s tim kakvo ste mislili da će roditeljstvo biti i onim što će se sada dogoditi – rekla je Laura San Đakomo u jednom intervjuu.
Ubrzo je, međutim, shvatila da su stereotipi o cerebralnoj paralizi, u suštini, to. Stereotipi i zastarele, prevaziđene ideje.
– Prva stvar koju mi je neko rekao je: "Pa, on nikad neće igrati košarku". I onda je on pet godina kasnije igrao košarku! – ponosna je glumica. – Dakle, sve je to stara, zaista stara projekcija. Sve je to poteklo iz vremena kad su deca smeštana u ustanove. Čak ni sedamdesetih deca nisu išla kući s roditeljima.
Kako je Laura objasnila, njen sin je imao mnogo koristi od inkluzije i škole s programom za inkluziju u čijem je osnivanju ona učestvovala.
Kada je ova škola tek otvorena, u nju je upisano sedamdesetoro dece, a danas broji stotine učenika.
Glumica je, inače, posle razvoda od Mejsonovog oca pronašla ljubav u glumcu Metom Adlerom, s kojim je u braku od 2000. godine.
BONUS VIDEO
Borba samohrane majke sa najtežim oblikom cerebralne paralize