Predsednica Evropske komisije sinoć je doputovala u Beograd, gde boravi u zvaničnoj poseti u okviru turneje po Zapadnom Balkanu. O njenoj političkoj biografiji se zna mnogo, ali ono što se krije iza nje još je interesantanije i, ponekad, kao filmska priča.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije (EK) započela je danas zvaničnu posetu Beogradu u okviru turneje po Zapadnom Balkanu.
Fon der Lajenova se već neko vreme suočava s reputacijskom krizom, zbog kontroverzi u vezi s nabavkom vakcina protiv kovida (tzv. afera "Fajzergejt"), a to nisu jedini problemi koje ima – dvaput je "preživela" glasanje o poverenju u Evropskom parlamentu.
Njoj se zameraju trgovinski sporazumi Evropske unije sa Sjedinjenim Državama i južnoameričkim blokom Merkosur, kao i nedostatak transparentnosti i odgovornosti i neaktivnost po pitanju izraelskog rata u Pojasu Gaze.
Jedna od najmoćnijih žena Evrope deluje kao da je ovi skandali ne dotiču mnogo, što ne čudi s obzirom na njeno iskustvo u politici, u koju je ušla još krajem 90-ih. Postepeno je jačala svoj položaj, dok nije postala jedna od centralnih figura politike Starog kontinenta, a u prošlosti je obavljala više bitnih funkcija.
Detinjstvo i mladost Ursule fon der Lajen
Rođena je kao Ursula Albreht u Belgiji, u Ikselu, manjoj opštini u reigonu Brisel, 8. oktobra 1958. godine. Ćerka je Ernsta Albrehta, jednog od prvih evropskih državnih službenika od uspostavljanja Evropske komisije 1958, baš u godini kad je Ursula došla na svet.
Većina njenih predaka je iz Hanovera i Bremena, ali ima i jednu prabaku iz Amerike koja je imala mešovito evropsko poreklo. U porodičnom stablu ima poznata imena, kao što su trgovac pamukom Karl Albreht, Meri Ledston Robertson, koja je poticala iz porodice vlasnika plantaže u Čarlstonu, a tu je i mnogo ranih doseljenika u Karolinu, Virdžiniju, Pensilvaniju i Barbados, koji su postali istaknute političke figure, guvereneri, vojna lica...
Kad je ona imala 13 godina, preselili su se u Zende, grad u blizini Hanovera, gde je njen otac postao izvršni direktor kompanije "Balzen" i ušao u političke strukture države Donja Saksonija, a došao je i do mesta predsednika, na kom se zadržao od 1976. do 1990.
Ursula je 1977. na Univerzitetu u Getingenu upisala studije ekonomije, ali je naredne godine morala da se preseli u London iz bezbednosnih razloga. Albrehtovima je rečeno da Frakcija Crvene armije navodno planira da je kidnapuje kao ćerku Ernsta Albrehta, pa je Ursula godinu dana stanovala u Velikoj Britaniji pod zaštitom Skotland Jarda, s lažnim imenom Rouz Ledson.
Tamo nije gubila vreme, već je upisala Londonsku školu ekonomije, a proživela je nezaboravnu godinu svoje mladosti. Kako je kasnije pričala, "više je živela nego što je studirala" jer je London "otelotvorenje modernog: sloboda, životna radost, probanje svega". Ovo iskustvo donelo joj je, kaže, "unutrašnju slobodu koju je zadržala do danas".
Kući se vratila 1979, ali je nastavila godinama da živi kao štićeno lice.
Posle povratka u Nemačku je upisala Medicinsku školu u Hanoveru, a licencu je stekla 1987, kao specijalizovana za zdravlje žena. Neko vreme je radila u Ženskoj klinici, a diplomirala kao doktorka medicine 1991. godine.
Politička karijera Ursule fon der Lajen
U politiku je ušla 1990, kada se učlanila u Hrišćansko-demokratsku uniju Nemačke (CDU). Potom se, nakon života u Kaliforniji, uključila u lokalnu politiku Donje Saksonije.
U Bundestag je ušla 2005. godine, a od tada je bila ministarka za porodična pitanja i omladinu, ministarka rada i socijalnih pitanja, ministarka odbrane...
Na mestu predsednice EK je od 2019, kada je postala prva žena na ovoj funkciji i prva osoba iz Nemačke na čelu Evropske komisije od njenog prvog predsednika Voltera Holštajna.
Brak sa Hajkom fon der Lajenom
Prezime pod kojim je danas zna ceo svet dobila je udajom za dr Hajka fon der Lajena, člana ugledne porodice Fon der Lajen, koja je stekla bogatstvo trgovinom svilom i u 18. veku je jednom njenom ogranku Napoleon dao titulu barona, dok je u 18. to učinio kralj Pruske.
Fon der Lajenovi su se poznavali od studentskih dana, kada su se upoznali u univerzitetskom horu u Getingenu, a nakon venčanja 1986. neko vreme devedesetih su živeli u Americi.
Par je zajedno dobio sedmoro dece, koja su rođena u periodu između 1987. i 1999. godine, a porodica živi u skladu s luteranskom tradicijom.
Kada ne vodi razgovore sa svetskim liderima i ne predsedava Evropskom komisijom, Ursula fon der Lajen s porodicom vodi miran, povučen život.
Skrasili su se na farmi u Burgdorfu, u blizini Hanovera, gde drže mnogo konja. Malo je poznato da je ona strastvena jahačica i da je u prošlosti učestvovala na brojnim takmičenjima.
BONUS VIDEO
Ursula fon der Lajen i afera Fajzergejt