Poslednja nedelja velikog Uskršnjeg posta počinje Velikim ponedeljkom, danom kada se slavi bratska i sestrinska ljubav
Velikim ponedeljkom počela je sedma, poslednja nedelja Uskršnjeg posta, u kojoj svi dani nose naziv – Veliki. Ova nedelja naziva se Strasna ili Stradalna sedmica, a završava se Uskrsom i uvodi u Tajnu stradanja Gospodnjeg.
Veliki ponedeljak je prvi dan Strasne sedmice, a ovo je praznik koji čuva sećanje na dan kada je Isus Hrist ušao u Jerusalimski hram, u pratnji naroda.
Hristos je tu zatekao trgovce koji su bukom i jurnjavom za novcem smetali vernicima u molitvi, pa ih je oterao. Potom je, prema predanju, rečima isušio drvo smokve koja nije rađala, a ona je bila simbol judejske sinagoge u kojoj nije bilo ni ploda ni zakona, kao i ljudske duše koje nije znala za molitvu i pokajanje – duhovni plod.
Isus je ogladneo na putu iz Vitanije, te je prišao smokvi i rekao:
Da nikada od tebe ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva.
Veliki ponedeljak je i dana kada se vernici sećaju Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova koji je postao vladar Egipta nakon što se spasao od zatočeništva pošto su ga braća sklonila iz zavisti i rekla njihovim roditeljima da su ga ubile divlje životinje.
- Verovanja i običaji na Veliki ponedeljak
Ovo je praznik kada se prašta i kada se vernici pokaju zbog grehova, a obeležava se i kao dan bratske i sestrinske ljubavi, pa se na Veliki ponedeljak najmlađi uče da moraju da poštuju braću i sestre.
Srpska pravoslavna crkve se u bogosluženju seća Svetog pravednog celomudrenog Josifa, jer je on, kao i Hrist, prodat (od strane braće) za trideset srebrnika.
Veruje se da na Veliki ponedeljak treba pojačati molitvu, bdenje i post. U istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini postoji verovanje da se u Strasnoj nedelji valja suzdržavati od bračnih odnosa, što počinje Velikim ponedeljkom.
I dalje traje strogi post na vodi.