Često čujemo da se ne treba raditi na crveno slovo, a da li je to zaista tako?
Vladika Grigorije jedan je od onih ljudi koji želi da sa ljudima razgovara o stvarima koje ih najčešće muče. On je veoma aktivan na društvenim mrežama gde često s pratiocima polemiše o filozofiji religije.
On se trudi da razbije zablude koje su čvrsto ukorenjene, naročito kada su starije generacije u pitanu.
O tome koliko je uticajan na društvenim mrežama govori i činjenica da ga samo na Instagramu trenutno prati 113.000 ljudi.
Poslednja u nizu dilema koju je razrešio je da li smeju da se obavljaju kućni poslovi na crkvene praznike, odnosno kada je crveno slovo u crkvenom kalendaru. Objasnio je da često dobija pitanja vezana za ovu temu.
- Često dobijam pitanja da li se smeju obavljati kućni poslovi na crkvene praznike? Da li se sme uključiti veš-mašina, počistiti stan, opeglati odeća? Odgovor glasi: da, smeju - kaže on.
U većini slučajeva, uverenje da se ne smeju obavljati kućni poslovi na crveno slovo proizlazi iz sujeverja, a ne iz istinskog poštovanja prema svetitelju ili prazniku koji se tog dana proslavlja.
A- ko je uistinu posredi poštovanje, onda bi ono trebalo pre svega da se iskazuje odlaskom na liturgiju, molitvom ili, recimo, izbegavanjem ogovaranja i psovanja, a ne da se svede na puko uključivanje ili neuključivanje veš-mašine.
I ovde je – kao i u slučaju pogrešnih uverenja o kojima sam ranije pisao i govorio – reč o zamjeni teza i pomeranju težišta sa suštine na formu - objašnjava on.
On kaže i da Bog ne gleda na to ko je šta uključio, isključio ili pomakao. Njega mnogo više interesuje kako se odnosimo prema drugima – bližnjima i daljnima, interesuju ga naši osećaji, namera i volja", napisao je vladika u opisu objave koju je podelio na svom Instagramu, a potom u video snimku dodatno potkrepio primerima.
- Zamislite samo da je neki praznik i mi kažemo: danas ne radimo ništa, ali idemo u restoran. Onda nas tamo poslužuju konobari, koji su isto kao mi, hrišćani i koji trče i rade, i mi mislimo da smo nešto bolji od njih. Međutim, nismo, jer oni su bolji od nas u tom trenutku jer nas služe - započeo je on, pa se prisetio detinjstva.
- Isto tako je zanimljivo moje sećanje na detinjstvo, kad su u mom selu ljudi odmarali od poljskih poslova. Tog dana praznika nisu išli u crkvu, nego su igrali karte i svađali se dok igraju karte - dodao je.
Potom je zaključio primerom iz Svete Gore i manastira u kome je živeo.
- Na Svetoj Gori, koliko se sećam, a i u manastiru u kom sam živeo kod vladike Atanasija, mi bismo posle službe, ako je liturgija, naravno, na praznik i na crveno slovo, ručali, a onda bismo radili. Išli smo na svoja poslušanja. Dakle, rad sam po sebi nikad ne može biti zlo. Međutim, nepoštovanje praznika i svetitelja kojeg tog dana praznujemo ogleda se u tome šta mi mislimo i kuda su upućene naše misli i naša dela, a ne na to da sedimo i ništa ne radimo - rekao je.