Miki Manojlović je jedan od naših najvećih glumaca, ipak njegov naslednik nije razvio ljubav prema ovoj vrsti umetnosti
O porodici Mikija Manojlovića smo imali prilike da često čitamo u medijima. Godinama je na javnoj sceni, a mnogi smatraju da je upravo on jedan od naših najvećih glumaca.
O porodici ne govori često u javnosti, a publika željno isčekuje svaku njegovu novu ulogu.
Nedavno smo imali prilike da vidimo kako izgleda njegova supruga Tamara Vučković, a sina Ivana skoro nikada ne viđamo u javnosti. Iako su mnogi očekivali da će krenuti očevim stopama to se nije dogodilo.
Ivan je izabrao drugačiji put, a otac ga je u tome celim srcem podržao.
- Moj Ivan je tek maturirao i zabranjuje mi da pustim to što radi. Ostavlja trajni trag, kao da piše dnevnik svog unutrašnjeg sveta. Objavio je tri pesme za koje je napisao i muziku. Traži svoj put. Njegovo pesništvo u ovom vremenu je impresivno - kaže Miki i nastavlja:
- Samo dvaput me je gledao u pozorištu. Bio je na premijeri "Kralja Lira". Tad je prvi put bio u zagrebačkom HNK, mada je i ranije dolazio u Zagreb. Moja tašta je Zagrepčanka, njegov bratić i rođaka su tu. Gledao je i rekao mi "Ćale, nisam znao da možeš biti takav." Mislio je na strogoću koju nemam prema njemu, kao "moj tata može biti i zajeban".
On je takođe rekao i da je on veoma popustljiv prema Ivanu, ali da je majka ta koja je glavni "policajac" u kući.
- Kao i svim dečacima u tom uzrastu, čupam mu reči iz usta. S Tamarom je mnogo življi i uvek završava tako da mama nekako gnjavi. Pa tata ispada kul, a mama gnjavatorka. Ali to su mame. I moja je bila takva. Mogu da dam savet, ali ništa ne vredi ako sam ne prođeš kroz to neko svoje iskustvo. Mladost ne sluša što govorite. Da makar čuju šta bi moglo biti. Iskustvo je neprocenjivo i zato je veoma važno da se što pre odvoje od roditelja - rekao je za hrvatske medije Miki.
Glumac iz prvog braka ima ćerku Čarnu. Oduvek se trudio da decu vaspita tako da budu skromna i da ima novac ne igra veliku ulogu u životu. Na pitanje o tome da je deci novac najvažniji odgovorio je:
- Moji nisu takvi. Drago mi je da tako ne misle. Nemaju to. Povukli su neku vrstu prave skromnosti. Ne traže. Nije im imati i pokazivati cilj u životu. Učio sam ih zadacima, spremanje kreveta je bio proces, trajalo je to četiri-pet godina. Kad je to napokon počeo da radi, rekao sam: "Bravo, sine", baš kao i kad je napokon dobio dvojku iz matematike - zaključio je glumac.