On je priznao koliko je teških trenutaka bilo, ali treba i misliti o kreativnoj budućnosti.
Beogradski letnji festival BELEF, stalna manifestacija od značaja za kulturu grada Beograda, koja je nastala 1992. godine, ove godine obeležava značajan jubilej – 30 godina postojanja.
Ovaj jubilarni 30. BELEF osmišljen je sa idejom da publici omogući nova, najznačajnija i premijerna izvođenja pozorišnih, muzičkih i igračkih predstava, koncerata i književnih predstavljanja objedinjenih u okviru koncepta: beogradske premijere, nove predstave, novi autori, novi doživljaji...
Otvaranju ovog festivala sreli smo glumca i v.d. upranika Narodnog pozorišta Svetislava Goncića koji je u razgovoru za medije otkrio koliko je ova manifestacija važna i koliku odgovornost ima prema ovakvim događajima
—Mi treba da budemo karika koja spaja prošlost i sva ona velika imena i da omogućimo da pozorište preuzmu mladi kreativci. Iz perspektive svojih godina, ponavljam da smo mi taj most i ta magija koja će spojiti prošlost i buduće generacije.
— Ja sam počeo '67 ili '68 godine tako da se baš i ne sećam, ali ono čega se sećam jeste to da sam imao priliku da budem na sceni još kao dete. Moram vam priznati da taj miris pozorišta zauvek ostane u glavi i ostanu mi u sećanju ti dragi ljudi koji su tada nosili repertoar u gradu. To su zaista lepe uspomene. Moja lična želja je da spojim te glumce, sa najmlađima koji danas dolaze i imaju priliku i hoće da izađu na scenu.
Deo BELEF-a će ove godine prvi put biti organizovan u Botaničkoj bašti "Jevremovac", na jedinstvenom, posebnom mestu, prvoj i jedinoj botaničkoj bašti u Srbiji koja je u isto vreme i spomenik prirode i spomenik kulture.
— Najvažnija stvar je da dišemo isti vazduh. Najvažnija je veza između publike i nas i kada se ostvari ta veza, onda samo okolnosti u kojima se nešto dešava mogu biti još lepše.
Gumac se osvrnuo i na teške trenutke koji su pogodili svet umetnika za vreme pandemije virusa korona.
— Mnogo nas je ljudi napustilo, mnogi su izgubili svoje najmiljije, braću sestre, roditelje… To je ozbiljan gubitak za celu zemlju. I naravno hvala onima koji su svoje živote ugrozili da bi nama omogućili da nastavimo sa normalnim životom. Jako je teško o svemu tome sada razmišljati… Nastavićemo sa novim mladim ljudima u dobrom smeru.
Na sceni Botaničke bašte "Jevremovac" premijerno je izvedena i "Drama o kraju sveta" u produkciji pozorišta Atelje 212, prema tekstu i režiji Olge Dimitrijević koja je i otvorila ovu manifestaciju.
Radnja predstave je fokusirana oko fatalnog čina pobune mlade devojke koji pokreće niz veoma radikalnih društvenih i ličnih događaja, čiji je cilj pokušaj da se isprave socijalne nepravde i veoma loš život koji se ne može dalje tolerisati. U predstavi su prisutne isključivo žene. Goncić se osvnuo na naziv ovog komada i dao jasan sud o tome da li smo došli do "kraja sveta".
— Mi jesmo došli do kraja, ali smo došli do kraja koncepta, socijalnog, ideološkog, političkog kako god hoćete i normalno je da su oni koji su se dobro osećali u proteklim konceptima imaju osećaj da smo došli do kraja i to je u redu jer to znači novi početak. Ne znamo šta budućnost nosi, ali zato ona i jeste kreativna, a ne da bude puko administriranje. Treba da prestanemo da administriramo estetiku propalog vremena, jer je dobro okrenuti se novom i istraživati taj prostor i mislim da svako u budućnosti treba da ima svoj stav po svakom osnovu i upravo ta različitost stavova nam omogućava kreativnu budućnost. I jeste, kraj je, bar ja tako mislim, ali se radujem budućnosti i moj stav mora biti pozitivan jer ne želim da mojoj deci predviđam sumornu i negativnu budućnost.