iskren razgovor

"Mnogo nas je ljudi napustilo, mnogi su izgubili najmilije": Svetislav Bule Goncić otvorio dušu na otvaranju BELEFA

On je priznao koliko je teških trenutaka bilo, ali treba i misliti o kreativnoj budućnosti.

foto: Antonio Ahel/ATAImages

Beogradski letnji festival BELEF, stalna manifestacija od značaja za kulturu grada Beograda, koja je nastala 1992. godine, ove godine obeležava značajan jubilej – 30 godina postojanja.

 

Ovaj jubilarni 30. BELEF osmišljen je sa idejom da publici omogući nova, najznačajnija i premijerna izvođenja pozorišnih, muzičkih i igračkih predstava, koncerata i književnih predstavljanja objedinjenih u okviru koncepta: beogradske premijere, nove predstave, novi autori, novi doživljaji...

 

foto: Milan Maricic/ATAImages

 

Otvaranju ovog festivala sreli smo glumca i v.d. upranika Narodnog pozorišta Svetislava Goncića koji je u razgovoru za medije otkrio koliko je ova manifestacija važna i koliku odgovornost ima prema ovakvim događajima

 

Mi treba da budemo karika koja spaja prošlost i sva ona velika imena i da omogućimo da pozorište preuzmu mladi kreativci. Iz perspektive svojih godina, ponavljam da smo mi taj most i ta magija koja će spojiti prošlost i buduće generacije.

 

foto: Nedeljko Tišanović

Ja sam počeo '67 ili '68 godine tako da se baš i ne sećam, ali ono čega se sećam jeste to da sam imao priliku da budem na sceni još kao dete. Moram vam priznati da taj miris pozorišta zauvek ostane u glavi i ostanu mi u sećanju ti dragi ljudi koji su tada nosili repertoar u gradu. To su zaista lepe uspomene. Moja lična želja je da spojim te glumce, sa najmlađima koji danas dolaze i imaju priliku i hoće da izađu na scenu.

 

Deo BELEF-a će ove godine prvi put biti organizovan u Botaničkoj bašti "Jevremovac", na jedinstvenom, posebnom mestu, prvoj i jedinoj botaničkoj bašti u Srbiji koja je u isto vreme i spomenik prirode i spomenik kulture.

 

Najvažnija stvar je da dišemo isti vazduh. Najvažnija je veza između publike i nas i kada se ostvari ta veza, onda samo okolnosti u kojima se nešto dešava mogu biti još lepše.

 

Gumac se osvrnuo i na teške trenutke koji su pogodili svet umetnika za vreme pandemije virusa korona. 

 

Mnogo nas je ljudi napustilo, mnogi su izgubili svoje najmiljije, braću sestre, roditelje… To je ozbiljan gubitak za celu zemlju. I naravno hvala onima koji su svoje živote ugrozili da bi nama omogućili da nastavimo sa normalnim životom. Jako je teško o svemu tome sada razmišljati… Nastavićemo sa novim mladim ljudima u dobrom smeru.

 

foto: Nedeljko Tišanović

Na sceni Botaničke bašte "Jevremovac" premijerno je izvedena i "Drama o kraju sveta" u produkciji pozorišta Atelje 212, prema tekstu i režiji Olge Dimitrijević koja je i otvorila ovu manifestaciju. 

 

Radnja predstave je fokusirana oko fatalnog čina pobune mlade devojke koji pokreće niz veoma radikalnih društvenih i ličnih događaja, čiji je cilj pokušaj da se isprave socijalne nepravde i veoma loš život koji se ne može dalje tolerisati. U predstavi su prisutne isključivo žene. Goncić se osvnuo na naziv ovog komada i dao jasan sud o tome da li smo došli do "kraja sveta".

 

Mi jesmo došli do kraja, ali smo došli do kraja koncepta, socijalnog, ideološkog, političkog kako god hoćete i normalno je da su oni koji su se dobro osećali u proteklim konceptima imaju osećaj da smo došli do kraja i to je u redu jer to znači novi početak. Ne znamo šta budućnost nosi, ali zato ona i jeste kreativna, a ne da bude puko administriranje. Treba da prestanemo da administriramo estetiku propalog vremena, jer je dobro okrenuti se novom i istraživati taj prostor i mislim da svako u budućnosti treba da ima svoj stav po svakom osnovu i upravo ta različitost stavova nam omogućava kreativnu budućnost. I jeste, kraj je, bar ja tako mislim, ali se radujem budućnosti i moj stav mora biti pozitivan jer ne želim da mojoj deci predviđam sumornu i negativnu budućnost.