Frontmen "Zabranjenog pušenja" Sejo Sekson dao je odgovore na pitanja koja zanimaju sve poklonike muzike ''Zabranjenog pušenja''
Legende rokenrola uz koje su generacije odrastale, ponovo haraju i to, reklo bi se, jači nego ikada.
Četiri godine nakon studijskog albuma „Šok i nevjerica“ i živog albuma „Live in Skenderija 2018“, ''Zabranjeno pušenje'' publici daruje nešto novo, dvostruki album "Karamba", koji je izašao 03. juna, kao i spot za pesmu "Ekrem'', koji je izašao nedelju dana ranije.
Ekrem je zapravo paradigma, duh vremena koji smo živeli poslednjih par godina. Toj osobi ne znače ništa pune bolnice, vapaj zdravstvenih radnika i hiljade preminulih starijih osoba.
Interesantan koncept spota, kao i sami članovi benda u ulogama glumaca bez sumnje su još jednom pokazali zašto sve njihove pesme vremenom postanu antologijske.
U ulozi glavnog aktera spota, nalazi se omiljeni hrvatski glumac Asim Ugljen.
Povodom toga, kontaktirali smo frontmena grupe Seju Seksona koji nam je dao odgovore na pitanja koja zanimaju sve poklonike muzike ''Zabranjenog pušenja''.
1. Da li naziv pesme Ekrem ima neke povezanosti sa pokojnom rijaliti zvezdom Ekremom Jevrićem i kako Vam je palo na pamet to ime?
Što se kaže: Svaka podudarnost sa stvarnim imenima i licima je slučajna. Pa, nema. Priča je, zapravo sa Koševa gde moj drug Špiro i ja jedemo u ćevabdžinici, dolazi jedan nadobudni antivakser i počne da drobi oko ćevapa i holesterola i šta treba da jedemo, poput avokada, soli sa Nepala itd.
I na kraju ga moj drug Špiro posle njegovog opsežnog izlaganja oko zdrave hrane pita: Ekreme, sine, a od čega ti misliš umreti? Eto, to je, ustvari, podloga te priče.
Najstrašnije saznanje za mene je bilo da Ekrem može postati predsednik velike države, na primer Amerike, Mađarske ili Brazila. Da svoj narod poziva na krstaške pohode protiv migranata. Setio sam se jednog natpisa na jednoj od ludnica, gde piše: Mi smo ovde zato što nas je malo.
Vremena su se promenila i danas pokazuje da ludaka više nije tako malo i da upravljaju ozbiljnim sistemima i donose važne odluke. Raspolažu čak i nuklearnim oružjem.
Da li će biti još likova ? Naravno, svakodnevnica je postala luđa.
2. Naziv albuma je Karamba, pa samim tim se stiče utisak i da asocira na šaljivi ton i pesme po kojima ste poznati a u kojima uvek opisujete životnu svakodnevnicu u zemlji... Može li se reći da je ovo povratnički album Zabranjenog pušenja?
Ne bih to baš tako nazvao, nije tu bilo neke velike pauze, jer mi smo svake tri godine izbacivali album, 2019. smo izbacili, ali nažalost, nismo stigli da je ispromovišemo, svega je par spotova snimljeno. Mislim da se radilo o dobroj ploči, bilo je dosta materijala koje je trebalo čuti i videti. Došlo je drugo vreme, u Koroni smo i malo radili, osim ''Svetla Sarajeva'', za šta smo bili dužni da prezentujemo publici, te smo napravili kombinaciju spota i nekih dosnimljenih stvari.
Nema boljeg mesta za stvaranje rokenrola i nisam jedini koji to misli.
Ali, evo, Povratak Otpisanih...Mnogo naših kolega je otišlo tokom Korone, mi smo tu ostali, ne znam kome da zapalimo sveću zbog toga...
Novi album je tu sa 16 novih pesama.
Tokom lokdauna nas niko nije zvao, tako da nam je novi album bio jedina preokupacija.Ovakav mir i fokusiranost na muziku imate samo na početku karijere. Zato i mislimo da će dvostruki CD opravdati očekivanja naše publike koja nikad nisu mala, jer smo zaista imali vremena da ga uradimo kako smo hteli.
Dakle, stvarati, a ne samo živeti, jer se živeti može i na aparatima.
3. Da li ste uveli neke izmene u svom radu i šta ste radili dok Vas nije bilo?
Šta se promenilo? Pa, promenilo se da smo odkantali žene sa novim idejama za kupovinu nove kuhinje, nove garderobe i čizmama u Italiji, zimovanja u Kranjskoj gori. Malo smo smanjili doživljaj, narodski rečeno.
U postavi nam je dečko sa usnom harmonikom, divan momak koji se zove Tomislav Goluban, sa njim smo radili na novim pesmama i njega ćemo uključiti i u koncerte. To će biti kao neko osveženje, eto.
4. Koje pesme bi izdvojili sa Vaših svih albuma kao favorite?
Uf, teško pitanje. Svaku smo radili pošteno i punog srca, pesama ima preko 200 i u svaku smo verovali, te je stvarno teško reći koja mi je manje, ili više draga. U svakom slučaju '' Pišonja'', napisana potpuno van pravila hitova, formula kako se pesma ne piše...što kažu ne pokušavajte ovo kod kuće.
Naravno, tu je i ''Prizren'', meni veoma draga pesma koju sam napisao u vojsci kao prestrašeni, usamljeni stražar na nekom brdu iznad Herceg Novog. Prebacio sam priču na Kosovu, a događanje je bilo na sasvim drugom mestu. Tu pesmu stalno ljudi traže i sviramo je dosta po koncertima, neizostavni je deo repertoara.
5. Postoji nekoliko zanimljivosti kao kada ste delili jugo 45 na koncertima pa nam ispričajte nešto više o tome i sličnim situacijama..
Evo jedne anegdote...Vraćali smo se sa koncerta u Varaždinu, vozimo se cestom i vidimo čoveka da je pao sa bicikle u jarak i da leži dole. Parkiramo mi kombi, siđemo po njega i vidimo da je mrtav pijan. Nekako ga podignemo gore i u svoj onoj skalameriji, opremi, uspemo da uguramo i bicikl. Vidimo da je mortus pijan, što kažu u Beogradu: Totalno se uradio. Nekako započnemo razgovor sa njim i skontamo da je bio na koncertu, a to veče smo samo mi držali koncert i pitamo ga na kom je koncertu bio..I gleda me i kaže da je bend bio odličan i da je koncert bio super, da je strašna svirka bila, super pesme i ja ga na to pitam: Dobro, a koji ste bend gledali ? Pokušavam da ga navedem da skonta da sedi upravo sa tim bendom. Da bi mi rekao: Pa, ''Hladno pivo''! (dodaje Sejo kroz smeh).
Evo još jedne...Tamo odmah iza Bliznakinja (Twin Tower), išli smo na turneju po Kanadi i Americi.
Na aerodromima je bilo mnogo kontrole, a putnike sa BH pasošima su više pretresali i maltretirali nego ostale putnike. Tako je Elvis jednom izgubio živce i tog crnca što ga već 5. put pretresa pogledao u oči i rekao mu: "E, moj jarane, nikad vi nećete u Evropu!"
Tu je, naravno, bilo i takmičenje u otvaranju usta, to je bilo na snimanju za pesmu ''I tebe sam sit, kafano''. Taj smo kaver i napravili da bismo mogli napraviti tu igru i delili ljudima majice i CD-ove, odnosno kandidati koji se prijave da dođu na binu i kad ide onaj dugački deo ''kafaaaaanoooo'' ko će najduže izdržati da otvara usta. To je, recimo, jedna od brojnih budalaština koju smo nekad praktikovali.
6. Najbolje stvari iz karijere koje pamtite, a koje bi najradije zaboravili... Ima li loših situacija koje su se dešavale i naprijatnosti na koncertima Zabranjenog Pušenja?
Naravno...meni ovaj posao najviše liči na rudnik, gde nikad ne znaš kako će se srušiti konstrukcija, ili eksplodirati metan, desiti neki problem. Pogotovo to ne možemo da znamo u ovim turbulentnim vremenima u kojima živimo. Postoje ljudi koji imaju svoju percepciju izvođača i repertoara, tako da se dese stvari. Na svakom koncertu imate pijanih ljudi koji izgube kontrolu...
Mada se to nama zaista retko dešavalo. Upravo zato od svoje publike nikad nećemo odustati i uvek ćemo se truditi da napravimo dobar program i dobru priču za ljude koji dolaze da nas slušaju.
Ja sam ponosan na našu publiku koja nije velika, ali je zaista ekskluzivna i uživam toj publici svirati.
To su sve obrazovani ljudi, daleko iznad svih naših balkanskih ludila.
7. Nele Karajlić je napustio grupu i dosta se spekulisalo o odnosu sa njim posle odlaska, pa i o tome kako ste mu svojevremeno zabranili da nastupa pod imenom ''Zabranjeno pušenje''. Kakva je tačno pozadina cele priče oko Neleta i da li ste u kontaktu?
Pa, ja mislim da Nele baš i nema mnogo veze sa tom pričom. To su više bili problemi menadžmenta i problemi ljudi koji su vodili poslove benda. Tako da Neleta tu apsolutno ni za šta ne krivim. Ali, njegov menadžment je No smoking Orkestar predstavljao kao ''Zabranjeno pušenje'' i to se najčešće dešavalo na koncertima koji su bili tradicionalni i koji smo mi izvodili godinama, kao što je Dan Republike, pa se desilo da se pojavi novi Dan Republike, novo ''Zabranjeno pušenje'', koje je, zapravo, No smoking orkestar. Onda lete flaše, publika ih gađa flašama i kamenjem, tako da mislim da je moja odluka da zaštitim to ime i da na neki način razgraničimo taj repertoar bila na mestu , jer njihov repertoar nema veze sa repertoarom ''Zabranjenog pušenja'', potpuno drugačija muzika i estetika. To je dobro i zbog njih, jer ih time spašavam tih neprijatnih situacija,a sa druge strane kad se kaže ''Dan Republike'' i ''Zabranjeno pušenje'', zna se na koga se misli.
No smoking orekstar je jedna potpuno druga priča i mislim da ne treba brkati kruške i jabuke.
8. Odakle inspiracija za naziv benda?
To je čuvena rečenica Neletove mame: Nikad nećete imati para za sponzore, dobro bi bilo da se zovete ''Zabranjeno pušenje''. To ćete dobiti besplatno, a podsećaće ljude na vas.
9. Kako je došlo do ideje osnivanja grupe i šta je bio okidač da se pokrene sve?
Zapravo nam je najviše pomogao taj naš mali podrum koji se zvao ''Zaborav'', dobijen od kućnog saveta i od Zoke bubnjara koji je bio naš komšija, koji je imao malu garsonjeru odmah pored naše prostorije i koji je na proteste komšiluka da nas oteraju iz te prostorije i da nam zabrane pristup tamo, odgovorio sa: Ali, ljudi, bolje da su tu nego da vam upadaju u stanove i kradu, obijaju auta. Ovako ćemo znati gde su.
Od tog trenutka su i roditelji krenuli da nam izlaze u susret i da nam kupuju instrumente, tako da smo u toj prostoriji ostali neke 3,4 godine i komponovali ovo što smo komponovali. Tu su bili i Nadrealisti, Crvena jabuka, Plavi orkestar.
10. Šta ste tada očekivali od cele priče, da li ste mogli da zamislite tad da zapravo stvarate kult i kako Vam se čini ostvareni san iz ove perspektive?
Osnovna ideja je da dobijemo gajbu pive za to pto sviramo i da ne moramo da uzimamo od roditelja.
Uz to smo mogli malo i putovati, jer su bile te razmene bendova između gradova i sve je to na neki način rasterećivalo budžet naših roditelja. Zbog toga smo i svirali, zapravo.
11. Koja je poruka koju šaljete novim generacijama?
Poruka koja je provejala kroz sve naše pesme: Rad je stvorio čoveka, a nerad gospodina.Odlučite ste šta ćete biti u životu. Da li ćete biti Ibro Dirka, ili neka zvezda na Pinku...
To je neka naša poruka da sreća može biti i u radu, u borbi, u nekim malim stvarima, skromnosti.
12. Kad možemo očekivati neki veći koncert?
Beograd i Novi Sad su u planu za oktobar, osim ako nas ne poklopi neki dron (smeh).