Da, sto posto ste sigurni da ni u ludilu ne biste mogli da izađete iz automobila i ostavite u njemu dete samo, i to na 40 stepeni, ali naučnici su saglasni: mogli biste. Kako je to uopšte moguće?!
Nakon što su se regionom proširile vesti o smrti četvorogodišnje devojčice koju su roditelji kod Banjaluke ostavili u automobilu, Balkan je šokiran. Kako navode Nezavisne novine, uzrok smrti je vrućina, odnosno ekstremno pregrevanje, a dete je navodno satima bilo u automobilu parkiranom na suncu.
Portale koji su preneli u ovu potresnu vest preplavili su komentari čitalaca i gotovo je nemoguće pronaći nekoga ko ima razumevanja za roditelje. Samo neki od komentara su: "Ovo je ubistvo", "Ja ne mogu da zatrudnim, a neko svoje ostavi na 40 stepeni u automobilu", "To nisu roditelji, to su monstrumi", "Kako neko može da zaboravi dete?"... I, zaista, kako?
Ako pitate stručnjake, to zapravo nije nemoguće kako na prvi pogled deluje. Prema nekim podacima, u Americi se godišnje dogodi čak 37 ovakvih slučajeva, a od 1998. je tako stradalo skoro 900 dece.
— Većina roditelja veruje da je zaboravljanje dece u automobilu nešto što im se nikad neće dogoditi — sve dok se zapravo ne dogodi — kaže dr Dejvid Dajmond, profesor psihologije na Univerzitetu u Južnoj Floridi. — Najčešći odgovor je da bi samo loš i nemaran roditelj zaboravio dete. To je stvar okolnosti.
Kako je on objasnio, istražujući ulogu memorije u ovakvim tragedije došao je da zaključka da verovatnoću da ćete pre zaboraviti dete u automobilu ako se nosite sa svakodnevnim stresovima i da je ovakav slučaj problem memorije, a ne zanemiravanja. Tokom leta, mnoge porodice menjaju uobičajenu rutinu zbog odmora i brojnih drugih razloga, a to remećenje je čest faktor u sličnim nesrećama.
— Najgore što bilo koji roditelj ili negovatelj može da uradi jeste da, kad se ovako nešto desi, pomisli da njegovoj porodici i njemu to ne može da se desi — napominje Dženet Fenel iz organizacije Kids And Cars, koja prati ovakve tragedije.
Prema objašnjenju dr Dajmonda, ovaj problem uključuje dva dela radne memorije: prospektivna i semantička. Prospektivna je ta koja nam pomaže da upamtimo nešto što treba da uradimo u budućnosti, dok semantička omogućava vozaču da vožnju od posla do kuće doživi kao upotrebu autopilota, odnosno da ne zapamti jasne detalje putovanja. Obe ove memorije rade zajedno da bi nam pomogle da promenimo rutine, pa zahvaljujući njima možemo da se setimo da svratimo po dete u vrtić pri povratku s posla ili da odemo u prodavnicu. Međutim, kada radna memorija zakaže, zbog stresa ili distrakcije, posledice mogu biti katastrofalne. Upravo zbog takvih poremećaja u funkcionisanju radne memorije događa se da hirurg zaboravi instrumente u telu pacijenta ili da — roditelj ostavi dete u automobilu.
— Sistem navika za mozak je sjajna pogodnost jer nam omogućava da aktiviramo "autopilota". Lepota je u tome što ne moramo da se sećamo svakog skretanja, ali je problem u tome što on zapravo upravlja našim ponašanjem — napominje dr Dajmond i ističe da se na taj način potiskuju delovi mozga koji treba da nas podsete na neku dodatnu informaciju.
Budući da mozak obavlja više zadataka, nakratko može nestati svest o detetu, smatra Dajmond.
— Moramo da prihvatimo manjkavosti ljudske memorije. To podrazumeva i da brižni i pažljivi roditelji izgube svest o svojoj deci dok su automobilu — kaže on.
Kako je istraživanjem zaključio dr Dajmon, sukobi između semantičkog i prospektivnog sećanja su normalni i događaju se skoro svakodnevno i svima — ne samo roditeljima.
Brojna istraživanja koja je sproveo na ovu temu pokazala su da su faktori najčešće stres, loš san i promena rutine. Recimo, ako češće mama vodi dete iz vrtića, tati može da se desi da zaboravi da ode po njega, tatina svakodnevna rutina je vožnja nasamo istim putem.