Sin Miodraga Petrovića Čkalje ispričao anegdotu iz života svog čuvenog oca
Prvog aprila, bio je rođendan jednog od najvećih glumaca i komičara bivše SFRJ - Miodraga Petrovića Čkalje.
Da Čkalja nije privatno uvek bio onakav poput uloga koj je tumačio svima je jasno... On je bio glumac pre svega. Ali, ljudi su ga toliko voleli da su teško mogli da zamisle da je ovaj vrsni komičar u privatnom životu mogao da se naljuti, razbesni, da opsuje, pa čak i da se potuče.
O toj drugoj strani u jednoj emisiji je govorio njegov sin, glumac i reditelj Čedomir Petrović.
"Voleli smo da idemo strašno u Trst. Majka, supruga i deca idu da pazare, a nas dvojica idemo da blejimo u izloge. I idemo tako i vidim ja u izlogu jednom džemper. Znam da on voli to i kažem mu - Mile, tako sam ga zvao, vidi ovaj džemper za tebe. I njemu se dopao. Uđemo, a ono radnja vidi se da boli glava od cena. Ta Italijanka vidi odmah da smo iz Juge...", počeo je priču Petrović u intervjuu za Face TV.
- Sta oce vi? - pita nas ona, jer je malo znala naš jezik.
- Oce kupi onaj džemper - zezao je Čkalja.
- A ne, to nije za tebe, ti nemaš toliko para...
I vidim ja da ocu kreće para na nos.
- Daj samo ti meni taj džemper da ja probam - rekao je otac ali ona nije htela da mu da, tvrdeći da će ga pocepati tokom probanja.
- Slušaj, daj mi taj džemper, nemoj da ti sad majku...
Vidi ona da je otac lud, i da mu džemper.
Proba on džemper, lepo mu stoji. A džemper koštao 800 maraka.
- Spakujte mi džemper - reče otac.
Uzme džemper, a njoj baci 800 maraka.
- Konto, konto - reče mu prodavačica.
- Ma, nabij ti konto u du*e...
Nastavak na sledećoj strani...
I kad je postao vlasnik džempera otac je uzeo da ga rasteže, da ga gužva, da drnda rajsferšlus gore-dole... Bacio ga dole, udarao ga nogama...
Na kraju uzme on taj džemper i izađemo iz radnje. Seli smo da popijemo kapućino i popušimo cigaru. Ja ga gledam... Ćutimo.
- Šta me gledaš? - upitao me otac
- Ma ništa...
- Pa morao sam da odbranim našu čast.
- Ma dobro, ako si ga uzeo... Nego, šta će keva i Smiljka da nam kažu što si dao 800 maraka? To nam je za pet dolazaka u Trst.
- Ma reći ćemo da su nam ukrali, oni su ionako lopovi...
Eto, takav je bio. Potrošio je tih 800 maraka jer je ušao u to...
Takav je bio... Sećam se da smo za fiću kupili neku antenu od pet metara pa je hteo prolaznicima da izvadi oči. E, onda smo za fiću kupili sirenu koja zvuči kao ona od tramvaja. I onda idemo Slavijom, ja vozim, on zvoni a svi se okreću da vide gde je tramvaj. A on se smejao, uživao... Kao dete.
Kad je otac umro, iza sebe je ostalo 800 evra. Nikad nije imao štednu knjižicu, ali eto ovo mu je ostalo u džepu od kaputa. Da nije kupio onaj džemper, imao bi 1600... Ali, ja ga volim takvog kakav je bio i ne bih ga menjao za nekog drugog.
Umeo je otac da bude nekad strašno ljut jer je voleo da isteruje pravdu. Umeo je i da se potuče, onako mali i bolestan. On nije imao pola plućnog krila... Ceo život je proveo sa pola plućnog krila i sa bolesnim bronhijama.