Čuveni komičar i glumac možda nikad ne bi postao legenda kakva jeste da nije imao podršku jedne posebne žene
Svetski dan šale osim po podvalama i smehu pamtimo i po rođendanu Miodraga Petrovića Čkalje, našeg čuvenog glumca čije ime je asocijacija na komediju i smeh, piše Stil. Danas se prisećamo njegove ljubavne priče.
Supruga Miodraga Petrovića Čkalje Dragica ceo život posvetila je najvećem jugoslovenskom komičaru. Bila mu je stalna podrška, kada se udala za Čkalju napustila je svoj posao, postala domaćića koja je pazila o porodici, a isto tako pomagala je jednom velikom glumcu da se ostvari, iskaže i uđe u srca tada čitave nacije.
Ljubavna priča Petrovića počinje davne 1948. godine, na proleće, kada su se venčali u tadašnjoj zgradi Doma kulture "Božidar Adžija", gde se nalazio Narodni odbor opštine Vračar. Pravi prolećni dan, grupa glumaca sa Radio-drame gde se nalazio Čkalja, Nikola Smederevac kao i poznati komičar Jovan Geco iskoristili su kako bi krunisali jednu ljubav.
— Društvo je bilo raspoloženo. Dosetke i šale pljuštale su svakog trenutka. Oni koju su poslom dolazili zastajkivali su misleći da se snima neki film. Zadirkivanja na račun jednog smešnog, mršavog, vižljastog čovek postajala je sve žešća. "Ma nema govora, ona sigurno neće doći! U poslednjem trenutku se predomislila — rekao je Ljubiša Bačić, dok se na to nadovezao Dragutin Dobračin, blizak prijatelj Čkalje.
— A što i da dođe, kada ima platu četiri i po hiljadarke! A naš mladoženja svega tri — uzviknuo je kum glumca.
Međutim u tom trenutku se Dragica pojavila na vrata u crnoj kecelji, zadihana je trčala ka grupi ljudi.
— Pa gde si, Dragice? Ovi ovde mi izvadiše "dušnik na pamuk" — rekao je Čkalja koji se tog dana oženio. Svadba je bila mala, u krugu najbližih prijatelja u jednoj kafani. Nekoliko godina posle venčanja rodio se sin, kome su nadenuli ime Čedomir.
— Sa Čkaljom sam se upoznala u Radio-Beogradu. Upoznala nas je Vukica Prica, ondašnja sekretarica redakcije. Ja sam radila u turskoj redakciji kao prevodilac, novinar i daktilograf. Bila sam blagajnik Narodne omladine, pa sam svakog meseca morala da jurim glumce da mi plate članarinu. Čkalja je često bio švorc, te sam po nekoliko puta morala da ga obilazim. Jednog dana došao je u našu tursku redakciju. Prišao mi je i upitao: "Hoćeš li da ideš večeras sa mnom u bioskop? Imam dve karte za "Jadran". Daje se odličan film, "Brucoši iz Oksforda"...". Naravno, prisala sam. Posle toga otišli smo na kafu i dugo razgovorali. Od tada, Čkalja je svakodnevno gostovao u našoj redakciji — pričala je Dragica:
— Ponekad je utrčavao u najvećoj gužvi, ali s buketom u rukama. Posle tri meseca, Čkalja mi je doneo prsten. Kupio ga je za pedeset dinara kod "Gramaga". Nažalost, u seljakanju iz stana u stan, izgubila sam tu najdragoceniju uspomenu. U početku našeg braka stanovali smo u nameštenoj sobi u Nebojšinoj ulici. Od tada do danas selili smo se pet puta. Za svaki novi komšiluk Čkalja je predstavljao pravu atrakciju. U bilo koje vreme zvonili bi na vrata i tražili da ga vide, ili da im da autogram sa slikom — iskreno je u jednom intervju ispričala Dragica.
Želela je da se posveti porodici, te je po rođenju sina napustila posao i postala domaćica.
— Znam šta želite da me pitate: da li sam zadovoljna životom u senci Čkaljinog sjaja, ili tačnije, životom za druge. A radila sam nekada, vrlo davno, kao spiker na radiju. I volela svoj posao. Ostavila sam ga radi svojih najbližih - bez žaljenja i kajanja. Sve sam investirala u svoju porodicu, podržavala supruga, podigla divnog sina, sada pomažem u podizanju unuka i pri tome sam imala mnogo sreće. Investicije su se vratile, vrlo sam spokojna i ni sa kim se ne bih menjala. Ne tvrdim da moj život može i treba da posluži kao "recept", ali meni odgovara, a to je ipak najvažnije — rekla je 2018. godine.
I dok su mnogi mislili da čuveni komičar kod kuće sve zasmejava, istina je bila potpuno drugačija.
— Mi živimo kao svaka druga porodica. Čkalja je kao i svaki drugi suprug i otac. Prvih godina braka on je odlazio na pijacu, snadbevao kuću namirnicama, uplaćivao za ugalj i drva, brinuo kako mu sin uči. Uživa da ide na pijacu. Ali danas nema vremena. Čak ne može da pređe ulicu, a da ga neko ne zaustavi i nešto upita. Preko dana, kad je kod kuće, nastaje porodična idila. Idem u kupovinu, a Čkalja i sin spremaju stan. Pošto više ne radim, sama vodim ceo stan. Dok se ne vratim sa pijace, on pripremi iznenađenje: ili mi kupi cveće ili skuva kafu. Uveče, ako smo sami, Čkalja nam spremi svoj omiljeni specijalitet: poparu sa sirom. Tada utroje pričamo, a katkada Čkalja i sin, da bi me zabavio, pripreme mali pozorišni program. Naravno, po kući nastane urnebesna cika i vika — rekla je jednom prilikom supruga najpoznatijeg komičara.
Tokom bračnog staža dugog 60 godina, uvek su negovali onaj odnos kao što je bio na samom početku.
— Ako me pitate da li se Čkalja ljuti, da i to uglavnom zbog posla. Čim mu otvorim vrata i pogledam ga, znam da li je raspoložen ili nije. Još nikada ga odmah nisam pitala šta mu je. Ostavim ga na miru. On uđe u sobu i uzme knjigu. Znam da se tada priseća onoga što se zbilo. Kada ostavi knjigu i uzme da rešava ukršene reči, e, tada je ljutina dostigla vrhunac. Ja ćutim, i stavim džezvu za kafu. Pošto reši ukrštene reči, podignem glavu i upita: "Dragice, je li gotova kafa?" Tek tada zajedno razgovaramo o onome što ga je naljutilo — sa ponosom je pričala Petrovićeva i dodala da je glumcu porodica uvek bila najvažnija.
— Moj muž je u špici estradne umetnosti, ali porodicu nikada nije zaboravio. Malo smo zajedno, jer Čkalja uvek mora nekuda da ide. Biti uz njega i teško je, i opet lako. Ne tražimo u porodici zabavljača, pa se i njegovoj duhovnosti mnogo manje smemo od Čkaljinih obožavaoca — ispričala je svojevremeno ona o životu sa glumcem, koji je preminuo 2003. godine.