Soda bikarbona je baza i dodaje se pecivima koji još sadrže kisele sastojke poput limuna, sirćeta, jogurta, kiselog mleka ili kisele pavlake.
Prašak za pecivo i soda bikarbona koriste na potpuno drugačiji način jer se sasvim razlikuju po svom hemijskom sastavu.
Soda bikarbona je baza i dodaje se pecivima koji još sadrže kisele sastojke poput limuna, sirćeta, jogurta, kiselog mleka ili kisele pavlake. U kontaktu sa sodom, kiselina iz ovih namirnica deluje tako da se pokreće hemijski proces, stvaraju se mehurići, a testo ili smesa počinju da rastu.
Kod recepata koji imaju mere na čaše možete da stavite četvrtinu kašičice sode bikarbone na jednu čašu brašna, dakle na 200 grama brašna, četvrtina kašičice sode bikarbone.Ukoliko prašak za pecivo koji se traži u receptu, zamenite sodom bikarbonom, pecivo vam neće narasti, a moguće je i da će imati "metalni" ukus, naravno, ako u receptu ne piše da dodate i nešto kiselo.
Prašak za pecivo je mešavina sode bikarbone i suve kiseline, i dodaje se ponekad i gustin kako bi dva sastojka ostala razdvojena i suva.
Da bi se prašak za pecivo aktivirao, nije potrebno dodavati kiselinu, jer je on već sadrži u sebi, tako da on pravi rekaciju odmah u kontaku sa vodom.
Većina praškova za pecivo ima dvostruko dejstvo, tako nekad počne da deluje čim se pokvasi, a ostatak dejstva se dešava dok se smesa zagreva.
Količina praška koju treba da iskoristite zavisi od kvaliteta praška za pecivo i količine testa. Kvalitetan prašak treba da proizvede minimalno 12g ugljen dioksida na 100g praška za pecivo, što praktično znači da treba da sadrži minimalno četvrtinu sode bikarbone (25%), što lako možete utvrditi čitanjem deklaracije na kesici.
Ako ste ustanovili da posedujete kvalitetan prašak za pecivo onda količina od 25 grama praška za pecivo će biti dovoljna za 1 kg brašna.
Dakle, prašak za pecivo možete da koristite za pripremu gotovo svih testa i kolača koje traže takav dodatak, dok soda bikarbona, ako želite da izazove neku reakciju i promenu, podrazumeva i dodavanje nečeg kiselog.