One su kršile pravila i podigle glas da bi žene današnjice živele slobodno.
Marija Kiri
Marija Kiri nije promenila svet jednom — učinila je to bezbroj puta.
Čuvena fizičarka razvila je teoriju radioaktivnosti, otkrila radijum i polonijum, zahvaljujući njenom radu (i pod njenim ličnim nadzorom) sprovedena su prva istraživanja o lečenju raka radioaktivnošću, osnivačica je radiohemije...
Slavna Marija Kiri prva je osoba koja je dobila dve Nobelove nagrade i zahvaljujući njenom radu svet je uvideo i šta je radioaktivnost i koji su njeni štetni uticaji i korisni aspekti.
Amelija Erhart
Američka avijatičarka i druga osoba ( i prva žena!) koja je sama preletela Atlantik svakako spada u pionire avijacije.
Kada je imala 23 godine, sa ocem je posetila jedan aeromiting i prvi put poletela avionom. Tada je shvatila šta je njen poziv.
— Znala sam da moram da letim — prisetila se jednom prilikom.
Ona je vredno radila i uz pomoć majčine i svoje ušteđevine, platila časove letenja da bi kasnije kupila sopstveni avion koji je nazvala "Kanarinac" zbog jarke žute boje. Upravo je u tom avionu oborila visinski rekord za ženske pilote kada je stigla do visine od čak 4.267 metara.
S pilotom Vilmerom Šulcom uspela je 18. juna 1928. godine, nakon 21 sata leta, da preleti Atlantski okean, ali nije bila u potpunosti zadovoljna — želela je da ponovi ovaj podvig sama. Zato je 20. maja 1932. godine ponovo poletela i uspela u svojoj nameri, ali su Amelijine ambicije porasle.
Želela je da preleti svet.
Zato se s navigatorom Fredom Nolanom iz Majamija uputila na ovaj dalek put i uspela da preleti Afriku i Aziju i stigne do Nove Gvineje u Južnom Pacifiku. Međutim, na putu između Nove Gvineje i ostrva Hauland njihov avion je nestao.
Roza Parks
Afroamerička aktivistkinja proglašena je od strane američkog Kongresa "majkom modernog pokreta za ljudska prava".
Svoje ime zauvek je upisala u istoriju borbe za jednakost kada je 1. decembra 1955. godine u Alabami odbila da ustupi mesto u autobusu putniku bele kože.
Iako nije bila prva osoba koja je odbijala da se povinule pred segregacijom, ona je uhapšena, a nekoliko dana kasnije Afroamerikanci su započeli bojkot grafskog prevoza. Usledio je niz događaja koji su rezultovali promenom zakona na jugu Amerike, tradicionalno najkonzervativnijem delu zemlje.
Sledeće godine odvojeno sedenje u autobusima proglašeno je neustavnim, a Roza je postala simbol borbe za jednakost.
Milunka Savić
Žena s najviše ratnih odlikovanja u istoriji i "srpska Jovanka Orleanka" provela je šest godina u rovu i devet puta bila ranjena. Istakla se svojim zalaganjem i hrabrošću u Balkanskim ratovima i Prvom svetstkom ratu, a morala je — kako je tada često bio slučaj — da se registruje za mobilizaciju pod muškim imenom. Da je hrabri borac žena otkriveno je nakon Milunkinog ranjavanja na Bregalničkoj bici, čak godinu dana nakon što je ona pristupila vojsci.
Istakla se kao deo "Gvozdenog uka", u kojem se borila pored Škotkinje Flore Sanders, a posebno u Kolubarskoj bici, kao bombaš. Zapaženu ulogu imala je i na Solunskom frontu i bici na Kajmakčalanu, povlačila se preko Albanije ranjene glave...
Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim oredenom Ratni krst sa zlatnom palmom, a nosilac je i dva francuska ordena Legije časti, zlatne medalje „Miloš Obilić“, zlatne Karađorđeve zvezde s mačevima, Spomenice na Prvi svetski rat, Albanske spomenice, Ratnog krsta sa zlatnom palmom...
Posle svoje vojne karijere, radila je kao kuvarica, kontrolorka i bolničarka, a odškolovala je čak tridesetoro dece.
Ejda King Lavlejs
Verovali ili ne, prva programerka živela je u XIX veku.
U pitanju je Ejda Lavlejs, ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona i Anabele Milbank. Budući da je Ejdina majka strahovala da će devojčica naslediti očevu nepredvidivu prirodu, trudila se da je strogim vaspitanjem i obrazovanjem oblikuje u drugačiju osobu, a pokazalo se da je Ejda vrlo nadarena za nauku. Bila je vrsna matemaričarka, ali je briljirala i u muzici i uživala u književnosti.
Na jednoj zabavi upoznala je uglednog profesora matematike Čarlsa Bebidža i predstavila mu svoje teorije, između ostalog i koncept o analitičkoj mašini. Ejdine ideje, kreativnost i blistavi um zapanjile su Bebidža, koji je potom zamolio Ejdu da prevede na engleski neke beleške, a ona im je dodala svoje komentare, pa je tekst bio čak tri puta duži. U njiuma je naglasila razliku između Paskalove mašine, koja bi mogla da se uporedi s današnjim kalkulatorom, i Bebidžove, koja bi mogla da se uporedi s računarima današnjice.
U jednoj od beležaka, Ejda je opisala algoritam za analitičku mašinu za izračunavanje Bernulijevih brojeva, koja se smatra prvim algoritmom u istoriji napravljenim s idejom da se primeni na računaru, što Ejdu Lavlejs čini prvim programerom u istoriji.