Podseća na pomorandžu, ali se od nje razlikuje po tome što se jede s korom i ima nešto drugačiji ukus
Kiselija nego pomorandža, ovalnog oblika i prilično sitna, kumkvat je jedna od biljaka iz porodice citrusa čiji nam je izgled najneobičniji, ali neka vas to ne obeshrabri — ako ste u prilici da je uvrstite u svoju ishranu, obavezno to učinite!
Ova nesvakidašnja biljka potiče s juga Kine, a svoj latinski naziv Fortunella japonica dobila je po britanskom botaničaru Robertu Fortunu, koji je sredinom 19. veka predstavio Evropljanima kumkvat. Kinezi ga nazivaju i džin-džu, što znači "daj prijatelju poklon", s obzirom na to da se ova biljka kao sobna u saksijama donosi na dar. Poznata je još i kao "kineska zlatna pomorandža" ili "mala pomorandža".
Ipak, kumkvat se dosta razlikuje od citrusa koji nam je najbolje poznat — njegova kora je jestiva i vrlo mekana, po čemu je jedinstven u svojoj porodici, a ukus mu je kiseliji.
U svetu se uzgajaju četiri vrste ove biljke: nagami, marumi, meiva i hongkonški divlji kumkvat, a do koje god da dođete možete računati na obilje hraniljivih materija! On sadrži visok nivo vitamina C, zbog čega jača imuni sistem, štiti od gripa, prehlade i brojnih infekcija, a tu su i karoten, tanin, zeksantin i pektin, zahvaljujući čemu se smatra korisnom namirnicom u prevenciji kancera. Tu je i kalijum, koji održava nivo tečnosti u organizmu i zdravlje kardiovaskularnog sistema, kao i Omega-3 masne kiseline i Omega-6 masne kiseline. Kao da sve to nije doboljno, kumkvat sadrži i riboflavin, koji ubrzava metabolizam, olakšava varenje i pomaže u mršavljenju.
Važno je znati da se kumkvat pere s posebnom pažnjom kako bi se uklonioli eventualni ostaci hemijskih preparata, s obzirom na činjenicu da se konzumira s korom. Kada su dovoljno zreli, njegovi plodovi mogu da stoje na sobnoj temperaturi čak i do pet dana, a u frižideru do tri sedmice.