Veruje se i da Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi.
Kult Svetog Trifuna veoma je razvijen u srpskim krajevima, a neke srpske porodice ga slave kao krsnu slavu. Slava Sveti Trifun se na poseban način obeležava u svim domaćinstvima koja se isključivo bave vinogradarstvom i voćarstvom uz presecanje slavskog kolača i simboličnog orezivanja čokota u vinogradima.
Širenje kulta ovog svetitelja datira od V veka, a vinogradari i voćari su u našim krajevima slavu Svetog Trifuna obnovili pre desetak godina, sa obnavljanjem zasada vinove loze. Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik.
Veruje se i da Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Po nekih shvatanjima ovim danom počinje proleće, priroda počinje da se budi, kao i ljubav kod ljudi.
U narodu je za Trivundan vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja. Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva. Ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna.
Ukoliko želite da nađete ljubav svog života treba da uradite sledeće:
Uđite u dvorište crkve, ili sopstveno dvorište u ponoć, bacite semenke (može od suncokreta) preko vašeg ramena izgovarajući sledeće:
"Raspršavam ove seme zaljubljen/a,
Ovo seme posejaću u ljubavi,
Ti, koja si moja prava ljubav,
Dođi po mene i ostani dok raste,
Baš kao i moja ljubav prema tebi".