"Počela bih od onih iskustava koje svi potisnemo, a koja se događaju u najranijoj dobi i koji nam postaju tako, mi svi svoje ranice zatvaramo i zaboravljamo, i to je neki obrambeni mehanizam." - ističe Sanja Vejnović
Jedna od najlešpih glumica stare Jugoslavije, Sanja Vejnović ističe da je situacija sa mladim umetnicama veoma pogađa, jer je i ona doživljavala zlostavljanja na poslu, a ovo je njeno iskustvo.
"Kada kažemo Milena Radulović uvek kažemo i njeno zvanje - glumica. Pa se cela priča počinje vezivati uz naše zvanje. Onda je bila maloletna kada su se zlostavljanja događala. Silovanja je izvršavao dramski pedagog u jednoj školi koju je pohađala kao slobodnu aktivnost. Divim joj se da je snašla hrabrosti i snage da istupi jer istupanjem sa svojim imenom i prezimenom i imenom i prezimenom zlostavljača, silovatelja, ne možemo više ćutati kao društvo" - rekla je.
Podsetila je da se nakon toga oformila stranica "Nisam tražila" gde su i naše glumice iznele vrlo potresna svedočanstva o zlostavljanjima i uznemiravanjima.
"Ja sam ih sve čitala ove dane i kod svih normalnih i empatičnih ljudi, to izaziva užas - kaže Vejnović i dodaje da smatra da to nije ekskluzivno vezano uz glumački poziv nego ih ima u svim profesijama i na svim nivoima.
- Slušam priče i od dece mojih prijatelja. Netko studira na Medicini, neko na Stomatologiji - vrlo slične priče čujemo pa neka se i to otvori. Ipak, zlostavljači se ne mogu staviti u jedan kalup, a to se događa u svim slojevima društva i obrazovanja."
Otkrila je da je i ona imala sličnih iskustava, i to će zauvek pamtiti.
"Počela bih od onih iskustava koje svi potisnemo, a koja se događaju u najranijoj dobi i koji nam postaju tako, mi svi svoje ranice zatvaramo i zaboravljamo, i to je neki obrambeni mehanizam. Ali, ovih dane razgovarajući sa svim svojim prijateljicama, ne samo glumicama, vraćaju se sećanja na neka događanja pri izlascima u mladosti, pri neprimerenim ponašanjima, pri pokušajima silovanja "- rekla je Vejnović i istaknula da je potrebno decu naučiti što je prihvatljivo, a šta nije.
"Dok sam bila devojčica u pubertetu u osnovnoj školi. U to doba dečaci imaju potrebu ne obuzdavati svoje hormone koje ispoljavaju tako da devojčice hvataju za grudi i mesta koja nisu ugodna. To jedno iskustvo meni nikako nije bilo ugodno, a nije niti mojim prijateljicama u razredu. Požalile smo se razrednom starešini koja nam je dala odgovor da su to dečaci, da njima rade hormoni i da je to normalno. Tada sam taj odgovor prihvatila, a sada se pitam je li to bio odgovor jednog pedagoga. Morala sam izgraditi neki obrambeni mehanizam i počela sam trenirati džudo ne bi li se naučila braniti i istući dečke kada bih se našla u toj situaciji, a branila sam i prijateljice" - dodaje Vejnović.
Zlostavljanja se događalo i na poslu, kad je već bila u zreloj dobi.
"Ne seksualne prirode, ali mizogino i seksističkih primedbi i raznih vrsta perfidnih zlostavljanja od jednog kolege. Nisam tome bila samo ja izložena, već ceo ženski deo ekipe. Tog sam kolegu prijavljivala, tražila zaštitu, a nisam je dobila. Izborila sam se sama i borila sam se tokom snimanja na svoj svojstven način. Odgovor bi bio: 'show must go on'. E, pa ne mora uvek. Prekasno je on maknuti iz serije i prekasno smo mi bili oslobođeni tog zlostavljanja.
Navela je da je jedan kolega koji je bio 25 godina stariji od nje kad je ona imala 20 godina pokušao na silu ući u njenu sobu.
"Bio je oženjen i vrlo poznat i prihvaćen od društva. Svi su ga voleli. Pokojan je pa mu neću reći ime. On je na silu hteo ući u sobu kada smo spavali u hotelu na snimanju. Izgurala sam ga, nije se ništa desilo. Rekla sam da ću vikati i izgurala sam ga iz sobe. Bila sam srećna da sam ja izvojevala svoju malu pobedu i da sam ga oterala. On se na mene ljutio i sa mnom nije hteo da razgovara. Nije hteo da prođe tekst pre scene i to je rezultiralo pretnjom da sledeći film koji je trebalo da radim, a već sam se dogovorila s rediteljem, kada je čuo da bi trebalo da glumim glavnu ulogu, rekao je da se to neće desiti. I to se stvarno nije desilo" - rekla je Sanja Vejnović.