Čak su i naučna istraživanja pokazala jednu poražavajuću činjenicu - nasilje koje je dete trpelo u školi ostavlja posledice na kasniji život.
Svako od nas je bar jednom naišao na problem ugnjetavanja i maltretiranja tokom svog školovanja. I uvreda i ismevanje i pogrdni nadimci spadaju u nasilje, samo je razlika u vrsti maltretiranja, piše Yumama.
Ukoliko se ono desi (u vidu ismevanja) nastavnici mogu i da zažmure, jer se može smatrati dečjom šalom. Ipak, ukoliko ono nastavi da se ponavlja i fokusira se na jednu osobu to već prerasta u vrstu maltretiranja, zvanu VRŠNJAČKO NASILJE.
Pod vršnjačkim nasiljem se podrazumeva svaki vid ugnjetavanja i maltretiranja vršnjaka. Nasilje je širok pojam i ne obuhvata samo fizičku silu i prinudu, već i emocionalno zlostavljanje.
Kako reaguje žrtva?
Žrtve vršnjačkog nasilja veoma često upadaju u depresiju, povlače se u sebe i izdvajaju iz grupe. Tim mališanima je veoma teško da se povere nekome i da priznaju kakav problem imaju, a pogotovo im je teško da svoja osećanja ispolje i otvore dušu.
Kako izgleda društveni život žrtve?
Deca samim tim što su isključena iz određenog društvenog statusa, ona su i izbačena iz školskog okruženja. Bezvoljni, nemotivisani i povređeni, mališani, postaju slabiji učenici. Školski uspeh se dovodi u pitanje, a samim tim se oni kao pojedinci eliminišu malo po malo iz društva.
Dešava se da ti mališani zbog povlačenja u sebe i školskog neuspeha ponavljaju razred, pri čemu se socijalno unazađuju.
Istraživanje pokazalo da je trećina dece doživela nasilje
U Americi je vršeno istraživanje koje je imalo za cilj da pokaže psihičke posledice dece koja su kroz vršnjačko nasilje prošla. Naime, učenici su podeljeni u četiri grupe: mališane koji su zlostavljani u prošlosti, učenike koji trenutno proživljavaju maltretiranje, one koji su bar jednom bili žrtve i decu koja nikada nisu doživela nasilje.
Rezultati ovog istraživanja su pokazali da deca koja su u zlostavljana u prošlosti imaju bolje rezultate od mališana koji su u tom trenutku bili žrtve. Pored toga, mališani koji su bar jednom trpeli nasilje su imali najlošije rezultate u svim kategorijama.
Naučnici su došli i do rezultata koja pokazuju da nasilje na decu ostavlja velike posledice. Naime, deca koja nisu nikada doživela nasilje su psihički zdravija od dece koja su trpela zlostavljanje.
Važna poruka za roditelje i nastavnike
Vodite računa o svojoj deci i učenicima, obratite pažnju na njihove postupke, emocije i probleme - tako ćete im sigurno pružiti podršku, a ujedno ćete sprečiti nasilje i pomoći jednom mališanu više. Veoma je važno da se svest o nasilju podigne, kako kod dece, tako i kod odraslih. Mališani su naše blago i njihovo detinjstvo i odrastanje moraju da budu svima prioritet. Bez izuzetka!
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.