Markirana odeća i obuća, skupi telefoni, veliki džeparac... Ismevanje je postalo najčešći oblik nasilja među decom.
'Ti nemaš markirane patike'
'Tvoj telefon je bez veze'
'Stalno nosiš istu duksericu, ti si siromašan'
'Roditelji nemaju para, pa ti kupuju samo jeftine stvari'
Uvrede, ružne reči, osude i ismevanje... Čini se da je verbalno nasilje među decom poprilično rasprostranjeno.
Pod pojmom psihičkog nasilja podrazumeva se ogovaranje, omalovažavanje, vređanje, etiketiranje, psovanje, ruganje, ucenjivanje, pretnja, isključivanje, manipulisanje, zabrana komuniciranja, zastrašivanje, iznuđivanje novca ili stvari, navođenje na korišćenje narkotika i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije, istakla je pravnica Bojana Bogojević, stručna saradnica portala Yumama.
Ova vrsta nasilja među decom je najčešća, a vrlo često se ne uzima za ozbiljno, niti se posmatra kao nasilje uopšte.
Deca se sada, posredstvom interneta, mnogo više interesuju za marke odeće, obuće, za skupe telefone, računare... To je postao trend i druga deca su vredna samo ako poseduju to nešto što je sada u modi.
One koji nemaju 'dovoljno skupu stvar' ismevaju i maltretiraju. Meta ismevanja i ružnih reči postaju i roditelji dece. "Tvoji mama i tata su siromašni, nemaju para da ti kupe bolji telefon", rečenica je koju ćemo čuti barem jednom u svakoj školi. Ovakvo ponašanje i ismevanje češće je u gradovima, gde je mnogo više porodica koje svojoj deci mogu da priušte skupu garderobu i tehnologiju.
Nasilje više nije vezano samo za 'grube, nemirne i glasne dečake', kako se obično podrazumevalo. Vršnjačko nasilje, a naročito ovo psihičko, vrlo često vidimo i od strane devojčica i od strane dečaka. Svako može vršiti nasilje, ali isto tako i postati žrtva.
Sada, kada deca nisu u školskom dvorištu, ova vrsta nasilja je premeštena na društvene mreže. Nasilnici sada imaju još jednostavniji način da uznemiravaju i maltretiraju drugare, a da to niko drugi ne vidi.
Roditelji, vaša uloga u rešavanju ovog problema je velika!
Razgovarajte sa svojom decom, objasnite im da 'skupo' ne znači odmah i dobro. Pričajte o tome da se ljudi ne vrednuju novcem, već nekim drugim, mnogo važnijim stvarima.
Objasnite im, takođe, kako se deca koju zadirkuju i ismevaju zapravo osećaju. Probudite empatiju u njihovim srcima.
Razgovor je ključ svega, a način na koji će deca gledati na novac i materijane stvari zavisi u velikoj meri od vas.
Ukoliko primetite da vaše dete ismeva, zadirkuje, maltretira, psihički zlostavlja ono drugo, molimo vas, reagujte!
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.