Bilo da smo se našli u ulozi žrtve, nasilnika ili smo bili svedoci ovakvog ponašanja, svi smo se susreli sa vršnjačkim nasiljem. Ipak, ono o čemu niko od nas nije razmišljao jeste nastavak agresivnog ponašanja u zreleosti.
Pod pojmom vršnjačko nasilje se podrazumevaju sva krivična dela i prekršaji koje vrše maloletna lica đačkog uzrasta. Zapravo, nasilje je veoma širok spektar devijantnog ponašanja i ne odnosi se samo na ponašanje prema vršnjacima u školskoj ustanovi. Lomljenje klupa u parku, crtanje grafita po zgradama takođe spada u nasilničko ponašanje (odstupa od uobičajenog), piše Yumama.
Nasilje među vršnjacima odvija se i van školskog prostora, a često baš ta ista deca svoju agresiju ispoljavaju i nad osobama iz svoje okoline. Svaka vrsta devijantnog ponašanja koju viđamo na ulici, u parku, u kući ili kafiću može se nazvati vršnjačkim nasiljem. Svaki vid verbalnog, fizičkog ili Internet nasilja među maloletnim licima i svaki vršnjački sukob van prostora škole, takođe, spada u vršnjačko nasilje.
Da li deca koja su nasilnici kasnije postaju delikventi?
U najvećem broju slučajeva DA. Ukoliko se njihovo agresivno ponašanje ne spreči, oni mogu postati pravi mali delikventi. Maltretiranje vršnjaka u adolescentskom periodu može da napravi ozbiljnog nasilnika u zrelom dobu. Ne samo da će svoju agresiju iskazivati nad ženom i decom već to nasilje može izaći na ulicu. Takva osoba je sklona konfliktima i lako ulazi u sukobe koji se završavaju agresijom ili fizičkim obračunima. To nije samo bezazlena tuča u kafiću, već može biti i mnogo gore.
Kako počinje maloletnička delikvencija?
Svi smo u svom okruženju imali bar neki primer osobe koje su se svi plašili i koja je bila "faca" jer je činila neka bahata dela. Tako delikvencija kod maloletnih lica i počinje. Prvo tako što deca sklona takvom ponašanju ponižavaju drugu decu, maltretiraju ih, vređaju, a postoje i slučajevi dece koja su pridobila "vršnjačku moć" i koja osećaju slobodu da nesmetano mogu da naređuju svojim vršnjacima i da od njih uzimaju šta god požele. Ne libe se da uzmu tuđi kačket, majicu ili ranac ukoliko im se to svidi, a kada uđu u prodavnicu prema proizvodima sa police se ponašaju kao da su njihovi.
Tako počinje svako delikventno ponašanje, a može se završiti iza rešetaka i, u najgorem slučaju, kobno po porodicu ili druge osobe iz okoline.
Može li se maloletnička delikvencija sprečiti?
Svaki vid devijantnog ponašanja, ukoliko se primeti na vreme, može da se spreči. Psiholozi smatraju da, sve dok takvo ponašanje ne uzme maha, njemu se može stati na put. Samim tim što je reč o maloletnom licu, saradnja roditelja je obavezna. Ne samo da roditelji moraju da uspostave saradnju sa školom, institucijama i drugim roditeljima koji su u istom problemu (sa kojima se dete druži), već moraju da razgovaraju sa decom čim primete neka odstupanja u ponašanju.
Rad sa decom, razgovor, pa i stručna pomoć ključ su u otklanjanju svakog delikventog ponašanja kod adolescenata.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.