Pevač Dino Merlin progovorio je o detaljima iz života koje je malo ko znao
Pevač Dino Merlin govorio je o situaciju sa pandemijom korona virusa, i tom prillikom otkrio kako je provodio vreme u izolaciji.
- Da budem iskren, i na moj i na živote ljudi oko mene i nekih dragih osoba vidim kao da je pala neka sjena. Ljudi su se jednostavno malo povukli, u nekim su strahovima... Baš tada ja mislim da su mi dati dar i neka snaga da se uzdignem i da kažem: „Ljudi, nema odustajanja, život je da se živi!“ Oni koji su zdravi, moraju da rade, da rade najbolje ono što znaju, kako bi se taj balans održao. Jer, šta bi bilo da smo svi prestali s radom? Da ti prestaneš pisati, da ja prestanem pevati, da pekar prestane proizvoditi hleb... Onda bi ostali samo lekari. A to nije fer - rekao je Dino i dodao:
- Ja sam ionako porodičan čovek. Ni pre korone nisam nešto partijao... Živim vrlo introvertan, povučen život. Imam svoju suprugu, decu, postao sam deda. Živim povučen život, to se čini čudno ljudima koji me vide na bini, ali to je tako. Ja volim malo i raditi, okopati malo oko masline, oko bašte... Vrlo sam dosadan lik. Koliko god sam sanjar i pišem pesme, ja sam istovremeno i realan čovek.
Iako je dostigao veliki uspeh u svojoj karijeri, njegov privatni život se nije puno promenio od početka kada je počeo da se bavi muzikom. Naime, on i dalje živi u sarajevskoj mahali gde se i rodio.
- Ne znam je li to sad dobro ili nije. Pametan živi gde mu je bolje, a romantik i sanjar živi onako po svom. Tako da nisam siguran da li je moja odluka da i dalje živim u mahali dobra, ali još živim tu i to je jedan deo mog identiteta. Na neki način, i tu kažem da još nije sve izgubljeno, mada su mnogi učinili da se te naše vedute i ta naša baština unakaze, ali želim da pošaljem poruku da Dino, onaj na poni biciklu s Bembaše i s gitarom, koji peva kraj Miljacke, može da živi tu, da tu ima nade, da tu ima mogućnosti i da je to jedan signal da je taj moj život u mahali moguć i da on nekim ljudima tako znači, barem trunku - zaključio je on.