Meril je odgajana prilično konzervativno i po odluci roditelja pohađala je versku školu Bernars. Nakon toga odlazi na koledž, na odsek za glumu, gde je diplomirala 1971. godine.
Puno ime jedne od najvećih glumica Holivuda glasi Meri Luiz Strip. Rođena je 22. juna 1949. godine u Samitu, u državi Nju Džersi. Njen otac Hari Vilijam bio je apotekar, a majka Meri likovni urednik.
Odrastala je uz dva mlađa brata, Dena i Harija, a prvi aplauz dobila je već kao dvanaestogodišnjakinja kada je na školskoj božićnoj predstavi na francuskom otpevala numeru Sveta noć. Meril je odgajana prilično konzervativno i po odluci roditelja pohađala je versku školu Bernars. Nakon toga odlazi na koledž, na odsek za glumu, gde je diplomirala 1971. godine.
Na prestižnom Jejlu, na katedri za umetnost, upisala je magistraturu, a studirala je sa svojom koleginicom Sigurni Viver. Ubrzo dobija uloge u nekoliko njujorških predstava, između ostalih i u Henriju Petom, Ukroćenoj goropadi i Meri za meru. Posle nastupa na daskama koje život znače, pojavljuje se na Brodveju u komediji Srećan kraj. Odluku da se posveti glumi učvrstila joj je starija koleginica Bet Dejvis, kojoj se Meril oduvek divila.
Kad je jednog jutra na početku karijere u poštanskom sandučiću našla pismo u kojem joj je legendarna heroina saopštila da je smatra svojom naslednicom, shvatila je da je na pravom putu. Početkom 1976. godine poželela je da igra i u filmovima, pa se ubrzo prijavila na kasting za blokbaster King Kong, ali bila je odbijena uz obrazloženje da kao glumica fizički nije dovoljno lepa za tu ulogu.
Međutim, to je nije obeshrabrilo i na sledećem kastingu dobija svoju prvu filmsku ulogu u drami Džulija. Sledeće godine dodeljena joj je sporedna rola u Oskarom nagrađenom ostvarenju Lovac na jelene i to zahvaljujući njenom vereniku Džonu Kazalu. U početku nije bila oduševljena ulogom, ali filmski kritičari imali su samo reči hvale za njenu glumu i odmah potom nominovana je za nagrade BAFTA, Zlatni globus i Oskar u kategoriji najbolje sporedne uloge. Uskoro je za rolu u televizijskom serijalu Holokaust dobila nagradu Emmy. Samo godinu dana posle toga osvojila je i prvog Oskara za ulogu supruge koja ostavlja muža i sina u hitu Kramer protiv Kramera. Krajem osamdesetih oprobala se i u komediji, u projektu rediteljke Suzan Sajldelman pod nazivom Đavolica. Tokom devedesetih Meril Strip pomno je birala likove kroz koje je pokazala sav svoj raskošni talent. Ipak, ulogom u filmu Mostovi okruga Medison reditelja Klinta Istvuda iz 1995. godine, osvojila je svet. Romantična priča u kojoj je kao supruga i majka prisiljena da bira između privrženosti porodici i strasti prema drugom muškarcu, oduševila je kritičare i publiku, a film je u bioskopima inkasirao 182 miliona dolara, čime je devetostruko premašio svoj budžet.
Nastavak na sledećoj strani!
TRAGIČAN GUBITAK
Pre nego što je postala jedna od najvećih glumica svoje generacije, Meril je doživela tragičan gubitak. Ljubav njenog života i muškarac koga je neizmerno volela, preminuo je od raka. Naime, kada je 1976. upoznala glumca Džona Kazala, imala je 27 godina, dok je on imao 41 i već je bio afirmisan u svetu sedme umetnosti. Čim su se upoznali, odmah su se zaljubili jedno u drugo, a samo nekoliko nedelja kasnije Džon ju je zaprosio, što je Meril oduševljeno prihvatila. Kada su otpočeli vezu, Kazal je već snimao filmove, ali par je jedva krpio kraj s krajem. Iznajmljivali su stančić na Menhetnu i izlazili u restorane gde su ih gazde čašćavale obrocima.
Taman kada su došli do nešto više novca i preselili se u veći stan, lekari su mu dijagnostikovali rak pluća. Stripova i Kazal zajedno su se pojavili u Lovcu na jelene, a Meril je ovu ulogu prihvatila samo da bi bila blizu njega. Oboje su tokom snimanja krili koliko je bolestan, a na zračenja ga je vodio Al Pačino koji je insistirao na tome da će pobediti kancer i vratiti se glumi.
Tokom snimanja produkcija je htela da ga otpusti, ali filmadžije su se borile za njegovu ulogu. Meril Strip kasnije je otkrila da je troškove lečenja pokrio Robert de Niro, mada čuveni glumac nikada nije potvrdio ili demantovao njenu priču. Meril je ubrzo dobila naslovnu ulogu u mini-seriji Holokaust, a zbog tog projekta dva i po meseca morala je da boravi u Austriji i ostavi Kazala u Americi. On je bio preslab da bi krenuo s njom. Kada se vratila u Njujork, bio je u najgoroj fazi bolesti, a to vreme opisala je rečima: Naučila sam šta je zaista važno, sada mogu da razlučim istinu i vrednosti od glupih i nevažnih stvari kojima ne treba težiti – rekla je jednom glumica koja je sve ostavila i pet meseci bila uz ljubav svog života. Kazal je ušao u bolnicu u martu 1978. i nikada se nije vratio kući. Kada joj je lekar saopštio da je Kazal izdahnuo, Meril je udarila pesnicom u njegove grudi i oživela ga na trenutak, taman toliko da joj kaže: U redu je Meril. Iako glumica nikada nije pričala o tome, ovi tragični događaji uticali su na to da postane glumica i osoba kakva je bila celog života.
"On nije bio poput drugih ljudi koje sam poznavala. Bio je specifičan, human, radoznao, saosećajan"– rekla je Stripova u jednom intervjuu i izjavila da je jedino rad mogao da olakša bol koju je tada osećala zbog gubitka voljene osobe.
NOVA ŠANSA ZA SREĆU
Iako se oporavljala od smrti svoje prve velike ljubavi, šest meseci nakon što je Kazal izgubio životnu bitku, upoznala je vajara Dona Gamera koji joj, ispostaviće se kasnije, nije bio prolazna uteha. Posle samo nekoliko meseci venčali su se na intimnoj ceremoniji u domu njenih roditelja u Konektikatu.
Neki ljudi ludi su za religijom, drugi za poslom, pojedini za slavom ili materijalnim dobrima, a ja sam uvek bila luda samo za osnivanjem porodice. Oduvek sam težila da pronađem pravog čoveka s kojim ću osnovati tako svetu zajednicu. Nikad nisam mogla da zamislim da živim sama – rekla je jednom Meril koja je u braku sa Donom dobila četvoro dece, sina Henrija Volfa i tri ćerke: Grejs Džejn, Meri Vilu i Luisu Džejkobson. Svu decu rodila je kod kuće umesto u bolnici.