Važi za najjači antioksidans u prirodi, a danas je i deo kulinarskih ponuda mnogih svetskih restorana.
Pre nekoliko godina aronija je jednostavno odjeknula Srbijom, ali i regionom, a pojedini voćari su ubrzo shvatili da će im se trud i uloženi novac u uzgajanje ove biljke, i te kako isplatiti.
Svemu je svakako doprineo i status koji je aronija počela da uživa u našem društvu, kao "zaboravljeno", drugo plavo zlato (posle borovnica), puno lekovitih svojstava.
Sok od 100% aronije je za naše uslove, možda, poprilično skup (1l je oko 10 evra), a čak i oni komercijalni sokovi koji sadrže mali procenat aronije - na ceni su baš zbog ove voćke.
Porodica Gojak, nadomak Karlovaca, ove godine očekuje rod od najmanje 2.000 kg aronije, a na oko 2,5 hektara imaju 5,500 sadnica sorte nero. Naime, ova sorta je posebna jer su bobice duplo veće od onih koje se nalaze u divljim područjima.
Konkretno ova porodica dobro živi od aronije, jer prerađuju 100% ceđeni sok, prave sirup, a prodaju je i u zamrznutom pakovanju. Pre sedam godina, kada su počeli da se bave ovim voćem, nisu znali ništa o njemu. Jedino što su, možda, znali jeste da se aronija naziva namirnicom budućnosti.
Važi za najjači antioksidans u prirodi, a danas je i deo kulinarskih ponuda mnogih svetskih restorana. Domaćinstvu Gojak je trebalo tri dana da posade svu aroniju, a rupe su kopali ručno. Odmah su započeli ekološko uzgajanje, a prva berba je bila sledeće godine.
Kažu da je na početku, uz kupovinu mehanizacije i svega potrebnog, ukupno ulaganje bilo 140.000 kuna (oko 18.500 evra). Redovno se prijavljuju za olakšice u ruralnom razvoju, a ako ste se pitali koliko voća je potrebno za 7 dcl soka - odgovor je kilogram aronije.
Posao im ide, a jedini problem koji vide jeste neorganizovano tržište, koje nije naklonjeno malim proizvođačima.