"ZA KAZNU" JE MORAO DA PEVA, TAKO GA JE UPOZNAO CEO KOMŠILUK: Neobična i malo poznata priča legendarnog Cuneta Gojkovića

Predrag Gojković Cune bio je jugoslovenski i srpski pevač narodnih, zabavnih i starogradskih pesama i sevdalinki.

 

Rođen je 6. novembra 1932. godine u Kragujevcu. Otac Jovan je bio ugledni frizer i funkcioner u kragujevačkom Fudbalskom klubu Radnički. Majka Radmila, koju su zvali Rosa bila je domaćica. Imao je godinu dana mlađu sestru Anku. Ljubav prema muzici, odnosno pesmi nasledio je upravo od majka Rose koja je radeći kućne poslove i brinući se za decu uvek pevušila. Tako je i Predrag naučio prve pesme. Nadimak Cune potiče od majčine česte rečenice.

 

Četiri godine nakon njegovog rođenja porodica se preselila u Beograd. Jovan je u poznatoj beogradskoj ulici otvorio berbersku radnju. Rosa i Jovan su decu vaspitavali da poštuju starije, pa je tako Cune jednom prilikom ispričao kako je svaki put kada je prolazio pored kafedžije Dise ili pekara Stojčeta morao da skine kapu i da se pokloni. Ako bi to slučajno propustio morao je „za kaznu“ da im otpeva po neku pesmu. Tako je za njegov talenat saznao čitav komšiluk.

Snimio je više od stotinu singlova, 15 albuma i isto toliko kompilacija.
Cunetove najpoznatije pesme su „Stani, stani, Ibar vodo“, „Kafu mi, draga, ispeci“, „Janičar“, „Ljubav mi srce mori“ i druge. Osvojio je brojne nagrade i priznanja, poput Ordena zasluga za narod, posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije, nagrada za životno delo Kulturno prosvetne zajednice i Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije, te Zlatne medalje za zasluge koja mu je dodeljena posthumno povodom Dana državnosti Republike Srbije. U karijeri dugog više od pola veka nastupao je na svim kontinentima, a mnoge njegove pesme uvršetene su jugoslovenske i srpske antologije.

 

Jednom prilikom dok je nastupao na Svetom Stefanu zapazio je lepu Beograđanku Leposavu. Upoznali su se nekoliko dana kasnije, a Leposava (Lela) je jednom prilikom ispričala kako su proveli divan dan na crnogorskom primorju. Nekoliko meseci kasnije su se verili, a 6. novembra 1962. godine, na Cunetov rođendan venčali u Beogradu. Interesantno je da pevač nije želeo muziku na svadbi, pa u šali kaže da su svi njegovi prijatelji jedva čekali da se mladenci povuku kako bi zapevali i zasvirali. Supruga ga je posle toga sačekala posle nastupa u Ljubljani pa su krenuli na medeni mesec u Pariz.

Dve godine kasnije, 1964. dobili su ćerku Natašu, a 1966. su odselili u Ameriku gde su živeli tri godine i gde je 1967. godine rođena njihova ćerka Katarina. Nedugo nakon rođenja druge ćerke vratili su se u Beograd. Po očevoj želji Nataša je upisala Pravni fakultet, ali je to nije privlačilo. U međuvremenu je postala dizajner, a sa suprugom i ćerkama Mijom i Emom živi u Los Anđelesu u Americi. Poželeo je da Katarina studira stomatologiju, te da po završetku fakulteta u Čikagu otvori svoju ordinaciju. Ipak, ona je upisala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti. Premda živi na relaciji Beograd – Čikago Katarina gradi uspešnu glumačku karijeru.

 

Počela je na daskama Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), a publika je imala priliku da je gleda u filmovima „Valjevska bolnica“, „Kaži zašto me ostavi“, „Belo odelo“, te serijama „Andrija i Anđelka“, „Sumnjiva lica“, „Urgentni centar“ i drugima.

 

Predrag Cune Gojković se sa javne scene povukao 2010. godine. Poslednjih nekoliko godina života retko se pojavljivao na sceni, a preminuo je 21. jula 2017. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju, pored prijatelja iz detinjstva Velimira Bate Živojinovića.

 

Kćerke su tokom 2019. godine ispunile očev san, kada su promovisale CD na kojem su nasnimljeni njihovi glasovi preko očevih originalnih snimaka.