U ovim godinama nije sigurno ni slutila da neće postati inspektorka, već će njen život krenuti sasvim drugim tokom.
Kao što je slučaj sa većinom dece, ova devojčica sa slike želela je da se bavi jednim zanimanjem, ali život ju je odveo na sasvim drugu stranu!
Kasnije, kada je već odrasla, suočila se sa najtežom bolešću, ali hrabro se upustila u tu borbu.
Uvek je otvoreno govorila o svojoj bolesti, krizama, ali nikad nije posustala, već hrabro nastavlja sa životnim bitkama.
Prepoznajete li ko je na fotografiji?
Nastavak na sledećoj strani...
U pitanju je Isidora Bjelica.
- Sećam se dana kad je tata napravio ovu fotografiju. Stajala sam u svetloplavom kaputiću i tata je glumio da me intervjuiše. "I kad porasteš šta ćeš biti? Balerina? Glumica?"
"Policijski inspektor" - odgovarala sam kao iz topa!
Podsećamo, poznata spisateljica Isidora Bjelica već godinama se borila sa rakom, a o tome je često pričala za medije, a o svom zdravstvenom stanju gotovo svakodnevno je obaveštavala javnost putem društvenih mreža.
Spisateljica je tokom najteže borbe sa svih strana dobijala podršku koja joj je i te kako značila, pa je više puta istakla da je neizmerno zahvalna svima koji se mole za nju.
- Samo je bezuslovna ljubav istinska ljubav, sve drugo je patologija... želim da vam kažem svima hvala - hvala mojoj najdivnijoj porodici, mojim prijateljima, mojim čitaocima, onim koji se mole za mene i šalju mi reči ljubavi, ali hvala i mojim prividnim neprijateljima i onima koji su mi zamerali sve i svašta, jer sam od njih toliko naučila koliko su sukobi besmisleni a povređenost samo moja nerazrešena sujeta. Hvala i ovoj teškoj bolesti zbog koje sam osećala i najstrašnije bolove i očaj koji nisam verovala da ljudsko biće moze doživeti jer sam tek preko tog bola saznala šta je ljubav i koliko ste svi divni i koliko je Bog milosrdan kad sam okružena takvom dobrotom... Želim da vam zahvalim svima jer je od tolike vaše ljubavi moje srce naučilo da voli bez zahteva i zamerki... Jer je od tolikog bola moja duša spoznala da u ljubavi nema šta ni da se oprosti, jer ljubav se nikad ne ljuti i ne zamera. Ponekad sam bila toliko očajna da sam se pitala zašto moram da trpim toliku fizičku i duševnu patnju, a onda sam shvatila da me je baš taj bol naučio da se ne ogledam u svom zamagljenom ogledalu nego u vašim čistim očima, a tamo sam videla vaše divne duše koje su gledale mene... To je izlečilo moje srce koje su mučile mnoge stvari... Probudiš se jedno jutro i shvatiš da nemaš nikome ništa da zameriš, pa čak ni sebi jer ne može čovek da se ljuti što ne razume, što ne shvata, jer uporno traži istinu u svom parčiću zamagljenog ogledala... I tek kad zamenimo svoje malo ogledalo beskrajnom kristalno čistom dubinom očiju drugih ljudi koji dodiruju naš život razumećemo tajnu bezuslovne ljubavi... Hvala - napisala je jednom prilikom Isidora.