Zbog poslovnih obaveza Vujadina Savića sa kojim je zasnovala porodicu, glumica Mirka Vaseljvić neko vreme živela je na Kipru.
Sada, ona se vratila u rodni grad gde se, kako kaže, svakako oseća sigurnije, a i ima pomoć kako od njene porodice, pa tako i od fudbalerove.
- Pomoć mi je uvek dobrodošla. U Beogradu sam spokojnija i smirenija. Tu su svi naši i znam da mogu da mi priskoče. To ne zloupotrebljavam jer mislim da je osnovni zadatak nas kao roditelja da ih vaspitavamo i provodimo vreme sa njima. Ali ukoliko su neke poslovne obaveze u pitanju i deca ne mogu da budu sa nama bake i deke pomažu - rekla je ona.
Ona dodaje da je kao i većini celokupna situacija sa virusom promenila i poremetila neke planove.
- Prvenstveno je trebalo u aprilu da dođem u Beograd i imala sam desetak dana svako veče zakazanu predstavu u drugom gradu u našoj zemlji i jako sam se radovala što ću raditi, a onda i što ću biti sa svojim kolegama kao i što ću vreme u tom putu do rada koristiti samo za sebe, ali eto sve je stopirano. Generalno sam naučena i vaspitana da kada dođe do problema i neke nepredviđene situacije u tom trenutku sednem, razmislim, delujem kako je najbolje moguće. Postali smo svesni da ako je ceo svet stao, ne možemo da se bunimo, već da se pridržavamo. Sedeli smo kod kuće i jednom nedeljno izlazili do prodavnice - priča Mirka, koja priznaje da je različit život u Beogradu u odnosu na Kipar.
- Pored toga što sam žena i majka, ja sam u Beogradu i poslovna žena, ćerka i prijateljica, nečija rođaka, uvek imam dosta obaveza i fokus je na više stvari tokom jednog dana. Kada smo u inostranstvu, fokus je na Vujadinov sport zbog kojeg se i nalazimo u toj zemlji, kao i na samu kuću. Tako da sam u inostranstvu domaćica, dok u Beogradu treba više uloga da odradim. Od 19. godine Vujadin i ja menjamo zemlje u kojima živimo i ja sam već negde sa 20 godina primetila da mi mozak ima klik-klak opciju, kako živim u Srbiji i u inostranstvu. A što se tiče Vujadina on gde god da igra kada je u drugoj zemlji zbog svoje profesije onda je poprilično odsutan jer je često u karantinu, utakmice i gostovanja, zatim svakodnevni treninzi, tako da često nije kod kuće, a kada je na pauzi, u Beogradu ga najmanje viđamo jer prosto želi da se vidi sa svima jer ima kratak vremenski period koliko je tu. Drago i je što smo našli taj šarenolik sistem funkcionisanja - ističe ona i dodaje da je Vujadin srećan što je sada u Srbiji.
- Nevezano za Vujadina, mnogo volim sport, a fudbal sam pratila od malih nogu. Desilo se da za isti tim navijamo pa nismo imali prepirke i svađe. Vrlo sam uključena u fudbalski svet i u rezultate, kad god Vujadin igra utakmicu, deca ako im školske obaveze dozvole idu da ga gledaju, prvenstveno jer i oni treniraju i vole fudbal.
Mirka će podržati decu kojom god profesijom da žele da se bave.
- Krećem od svog primera. Bila sam zainteresovana za umetničku stranu, nešto što mojim roditeljima nije blisko i ne zanima ih, ali opet su podržali moju želju i videli da ne odustajem. U tim momentima mi je to mnogo značilo. Ukoliko sinovi budu želeli da se bave fudbalom, naravno da ćemo ih podržati, imaju sagovornika i Vujadin će kao fudbaler moći da im pomogne u toj priči i u profesiji. Zaista vole sport i bitno mi je da su zadovoljni i već imam tu fudbalsku nervozu i pozitivnu tremu - zaključila je ona.