Slično, kao i Božić i Uskrs, i Trojice se slave tri dana pa je i danas crveno slovo jer se proslavlja Duhovski ponedeljak.
Duhovi, Trojice, trojčindan ili pedesetnica hrišćanski je praznik kojim se proslavlja silazak Svetog Duha na apostole u Jerusalimu, 50 dana nakon Hristovog Vaskrsenja.
Hrišćani ovaj praznik slave i kao dan “rođenja Crkve” budući da Dela Apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se “dalo krstiti te su primili Duha Svetoga“.
Trojice spadaju u velike praznike u Srbiji, a naročito u Šumadiji gde mnogo domova ovaj praznik slavi kao krsnu slavu. Sva tri dana ispunjena su srećom i radošću mada običaji nalažu se se tokom njih ne organizuju svadbe, krštenja i veridbe.
U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.
Osim ovih, i drugi narodni običaju vezuju Trojice za prisustvo cveća i drugog bilja. Veruje se da će devojke koje se umiju vodom u kojoj je stajalo cveće od kojeg se pletu venčići, preko cele godine imati čisto i belo lice.
Ako pak planiraju da se udaju uskoro svom izabraniku treba da poklone venčiće od cveća i, kažu naši stari – svadba će se održati do kraja godine.
Kako je reč o prazniku koji je crveno slovo u crkvenom kalendaru danas se ne rade nikakvi teži poslovi, a u nekim krajevima Srbije je reč o danu koji se provodi isključivo sa porodicom.