Snežana Dakić otkrila je nepoznate detalje iz svog života
Snežana Dakić nakon što je posetila porodičnu grobnicu svojih roditelja je ispričala način na koji su živeli njeni roditelji i vaspitavali je.
- Šta je bilo važno našim roditeljima? Da li su stigli da u tome uživaju, da budu srećni, pre nego što ih je smrt ugrabila? Ili pre velikih ekonomskih slomova koji su ih šibali. Generacije mojih roditelja su odlagale zadovoljstvo za “ jednog dana” ili “ pod stare dane”. Pogrešno, ali takav bio duh vremena. I nama, deci stalno se nesto stavljalo na čekanje: “ kad porasteš” ili “kad ti budeš imao svoju kuću” itd. Odricanje je bilo vrhovna vrednost. Makar u našoj kuci, gde je pravila diktirala majka. Otac je bio drugačiji, ali kao da nije ostavio nikakvog uticaja na moj život. Ne zameram mu. Jednostavno je stalno bio odsutan - radio je da nam bude bolje. Odricao se. A da li nam je stvarno bilo bolje? Da li je žrtva imala smisla? Suštinski nije - započela je Snežana Dakić, pa potom nastavila:
- Meni je postalo dobro tek kad sam počela da radim i uzela život u svoje ruke. A počela sam da radim sa 17. Život sam uzela u ruke dosta kasnije, jer je izbio rat. Danas je životna filozofija okrenuta sreći i blagostanju “sada i odmah”. U čemu je prolazilo naše detinjstvo i adolescencija? U pravljenju vikendica i odricanju u korist ciljeva naših roditelja. Koliko nam je to sada nevažno? Ma, i tada mi je bilo nevažno. Znala sam da je pogrešno jos sa 13.
Voditeljka je na kraju zaključila da je bitno "pobediti glas roditelja".
- Velika je borba pobediti svog roditelja u sebi. Ako te podsvesno sabotira, naravno. Velika je pobeda dati sebi odobrenja za koja mislimo da treba da nam daju roditelji. Oni nam ih neće dati, jer su zaglavljeni u vrednostima prošlog veka. Velika je stvar pobediti glas roditelja u svojoj glavi, čak i kad je on daleko, i kad ništa ne kaže, ili više nije među živima. Velika je pobeda ne osuđivati sebe kao da smo svoji roditelji. Dopustiti i oprostiti sebi. Velika je pobeda postati odrasli i prestati da budeš dete. Život je najteži zbog unutrašnjih borbi. Okolnosti se prevaziđu. Ali kako sa samim sobom? Odlazak na groblje podseti kako život ne treba traćiti ni vreme ubijati, jer je ograničeno. Ne čekajte da se okolnosti promene, morate upravljati svojim životom. Jedino ste vi odgovorni za svoju sreću. Džabe optužujete druge. Lečite svoje komplekse, isceljujte odnose. Preispitujte uverenja, jer smo svi robovi pogrešnih uverenja.