U ovim danima treba uložiti više napora u planiranje društvenih kontakata.
Rad od kuće više nije novost. Sad kada je prošlo više od mesec dana od kada smo posao preselili u svoje kućne kancelarije, počinju da se osećaju posledice ovakvog načina rada.
Usamljenost na radnom mestu može biti problem čak i kad radimo u kancelariji, a iznenadni prelaz na rad od kuće može da poveća taj rizik.
“Ako ste dugo radili s ljudima i imate takvu vrstu veza, susrećete se s ljudima licem u lice i navikli ste se na takvo radno okruženje i sada odjednom radite na daljinu s vrlo malo kontakata – to stvarno stvara ogromni problem. To je poput boravka na ostrvu”, kaže Ben Fening, autor knjiga o odnosu prema radu.
Čak i kad radite iz svog doma, pored bračnog partnera i dece koja trče, još postoji mogućnost da se osećate usamljeno. Istraživanja pokazuju da osećaj usamljenosti na poslu utiče na produktivnost i možete da postati manje produktivni i zbog toga vaše kolege teže dolaze do vas i prestaju sa vama da sarađuju.
“Što ste usamljeniji to ćete lošije raditi. Vaša predanost poslodavcu postaje manje učinkovita. Usamljenost može da ima putanju silazne spirale. Uz usamljenost počinjete u socijalnom smislu preterano da reagujete i počinjete da gubite svoje društvene veštine. Ponašate se na način koji vas gura sve više u usamljenost”, kaže Sigal Barsade, profesorka menadžmenta.
Nastavak na sledećoj strani!
“Počinjete o sebi previše ili premalo da govorite. Usamljeni radnici mogu da osete da ih kolege odbacuju zbog čega ostavljaju utisak da im je teško pristupiti. Usamljeni ljudi reaguju pojačano na negativne signale, a ignorišu pozitivne”, smatra Hakan Ozčlik, profesor.
Zaposleni koji su se već osećali marginalizovano i koji su tek ponekad pozdravljani pri dolasku na posao ili im se kimnulo glavom u hodniku, možda će biti skloniji osećaju usamljenosti pri radu od kuće.
“Sada više neće dobiti ni to. Ako ljudi s njima ne razgovaraju pojedinačno, osobe koje se osećaju usamljeno postaće to još više. Usamljenost nije karakteristika, to je motivaciono stanje poput gladi. Kao kad ogladnimo pa treba da jedemo, postajemo usamljeni pa žudimo za društvenim kontaktom. Ne želimo da budemo sami.”, objašnjava Barsade.
U ovim danima treba uložiti više napora u planiranje društvenih kontakata. Treba biti proaktivan i organizovati virtuelne sastanke i telefonske razgovore s kolegama, koji mogu da zamene one kratke kafe i susrete na hodnicima.
Ne oslanjajte se previše na dopisivanje. “Telefonski poziv je mnogo bolji lek za usamljenost od mejla, SMS-a ili društvenih mreža”, kaže Fening.
I imajte na umu: usamljenost može da promeni vaš pogled na međuljudske odnose. Na primer, možete biti uvereni da neko namerno ignoriše vaš mejl, ali zapravo se radi o tome da su zatrpani žongliranjem između posla i dečje škole preko interneta.
“Pokušajte da ne shvatate lično kada osećate da ste zanemareni i nemate međuljudske odnose koje biste u normalnim okolnostima imali. Druga strana se možda nosi s nečim što se događa u njenom okruženju što nije povezano s vama kao osobom ili kolegom.”, smatra Barsade.