Glumac se prisetio kada je tokom bombardovanja dane proveo u logoru
Vlasta Velisavljević istakao je da u trenutnoj situaciji koja vlada moramo slušati lekare i stručnjake, te njihove savete. On je otkrio od kog momenta više i ne otključava svoja vrata, a onda spomenuo i svog heroja - poštara Dejana, koji je izašao u susret njemu i njegovoj supruzi.
"Smešno je da ja sada kao javna ličnost ili glumac apelujem na ljude da sede u kućama. Smatram da isključivo treba da se sluša šta kažu doktori i ostali stručnjaci. Od trenutka kada je uvedeno vanredno stanje, ne otključavam vrata. Bukvalno nisam nigde izašao", ispričao je glumac, a na pitanje kako ubija vreme i ko mu pomaže, istakao je da on i supruga imaju svog heroja, poštara Dejana.
Vlasta se u jednom momentu prisetio kada su nemački avioni bombardovali Beograd, tada je imao 15 godina i živeo je sa roditeljima.
"Preživeo sam mnoga bombardovanja Beograda, logor, ali tog jutra 6. aprila 1941. bilo je prestrašno. Živeo sam sa roditeljima u ulica Kralja Milana broj 15. Probudio nas je strašan potres. Bomba je pala u naše dvorište. Istrčali smo u podrum zgrade koji nije bio najsigurniji jer je bio sagrađen od cigle", počeo je svoju ispovest Velisavljević, pa je opisao kakve je teške scene video po Beogradu.
"Pošto je naša zgrada bila nesigurna, otac nas je preko prijatelja prebacio u susednu zgradu tadašnje Jadransko podunavske banke. Smestili smo se u trezor, što se posle ispostavilo kao velika greška jer da je, ne daj Bože, tada pala bomba na banku, nikada nas ne bi izvukli", rekao je on i dodao: "Ulaz u Vaznesenjsku crkvu tada je bio iz Kneza Miloša, a u porti se nalazilo sklonište na koje su Nemci bacili bombe. Znam da sam istrčao da vidim šta se desilo u tom delu i video tada čuvenog prodavca đevreka kako leži glavom na dole, a đevreci su bili razbacani svuda oko njega. Ta scena mi je i dan danas pred očima. Kada sam se osvrnuo oko sebe, svuda su bili umrli, ispod nekih su zapomagali živi ljudi", zaključio je on.