Popularna kantautorka Aleksandra Kovač ovih dana obeležava 30 godina svoje karijere, a u intervjuu za Glossy govori o svojim najdubljim emocijama, porodici, uspehu i planovima za budućnost.
Aleksandra Kovač u intervjuu za Glossy.rs emotivno priča o porodici, teškim životnim momentima, ali i mlađoj sestri Anji kojoj je, nakon smrti majke, morala da zameni majčinsku ulogu.
Aleksandra, koja novim albumom pod nazivom "Mlečni put" obeležava 30 godina karijere, ističe kako je muzika njen najbolji prijatelj i da je upravo na taj način u životu prevazišla neke od najtežih trenutaka, dodajući i da joj je otac Kornelije u svakom trenutku bezrezervna podrška.
Novom pesmom Mlečni put najavljujete svoj novi album. Šta nam spremate?
Album „Mlečni put“ se sastoji od deset balada potpuno različitih stilova, od kojih su neke potpuno nove, a neke su stare po 20 godina, i pevali su ih najpoznatiji izvođači širom regiona. Želela sam da tim pesmama ponudim nov život, i aranžiram ih i otpevam onako kako sam oduvek želela. Nakon pesme „Mlečni put“ novi singl je pesma „Poljubi me“, koju sam napisala za vreme bombardovanja Beograda, na tekst moje majke Spomenke, koja je iza sebe ostavila tekstove kao što su „Ti si mi u krvi“ ili „Zlatni dan“. Kada sam kao prvi srspki kompozitor nakon rata, te 1999.godine otišla u Hrvatsku, Nina Badrić je poželela da uvrsti ovu pesmu na svoj album i to je bila naša prva saradnja. Sada posle punih dvadeset godina, pesma se vraća kući, i doživljava potpuno nov život, jer sam je orkestrirala za simfonijski orkestar i otpevala onako kako sam oduvek želela.
Takođe, najavili ste za kraj godine svoju autobiografiju. Kako ste se odlučili na ovaj korak?
Moj život je izuzetno uzbudljiv, još od detinjstva i odrastanja u muzičkoj porodici, koje sam provela u društvu najvećih jugoslovenskih umetnika, preko moje karijere u Velikoj Britaniji, gde sam otišla sa 16 godina da se bavim muzikom, grupe K2, moje solo karijere i poslednjih 15 godina borbe za kvalitetnu muziku u Srbiji. Mnogi su mi rekli da je jako zanimljivo da je jedna žena proživela takvu vrstu muzičke karijere, što nije čest slučaj, pa sam htela to da podelim sa javnošću i stavim tačku na taj deo svog života.
Koliko je potrebno hrabrosti, snage i volje za takav čin koji će zasigurno otkriti vaše novo poglavlje života?
Smatram da je svakoj ženi u Srbiji potrebno mnogo hrabrosti, snage i volje da bi ostvarila sebe i svoje snove. Navikla sam da se borim, jer poslednjih 30 godina samo svojim sopstvenim radom, trudom i energijom pretvaram svoje snove u realnost.
Šta biste sve uradili i žrtvovali zarad ljubavi?
Ljubav je glavni pokretač svakog čoveka i najvažnija u mom životu. Na žalost, primećujem da su ljudi u našem društvu postali izuzetno agresivni, ljuti i frustrirani i da ne prezaju da takve negativne emocije direktno prenesu na druge, bilo da su u prodavnici, saobraćaju ili preko društvenih mreža. Svako od nas ima svoje loše dane i svoje probleme, ali ako dozvolimo da se ljubav u nama ugasi, onda ne možemo da idemo napred.
Koje stvari mogu najviše da vas povrede u međuljudskim odnosima?
Nepoštovanje i laž.
Na koji način prevazilazite sve emotivne prepreke?
Muzika je moj najbolji prijatelj i neke od najtežih trenutaka u životu sam prevazišla pišući muziku. Sećam se noći kada sam napisala pesmu „Nemam vise nikoga“ za Šabana Šaulića i TV seriju „Ubice mog oca“. Preplakala sam noć i u ranim jutarnjim časovima sela za klavir i pesma je bila tu. Uvek pišem iz svog životnog iskustva, jer jedino tako možete da budete iskreni prema sebi i ljudima koji vas slušaju.
Koliko puta ste spremni da oprostite ljudima?
Praštam svima, jer pokušavam da razumem postupke te osobe. Bez razumevanja nema oproštaja.
Kako gledate na razna iskušenja sa kojim se susrećete?
Ne susrećem se sa iskušenjima, samo sa izazovima. Volim izazove, pa sam tako pred sebe, u svojoj 39.godini pred sebe postavila zadatak da završim fakultet koji nisam završila kada sam imala 20 godina. Vratila sam se na svoj matični Fakultet muzičke umetnosti, diplomirala muzičku pedagogiju i nastavila usavršavanje na prestižnom Edinburg univerzitetu iz oblasti komponovanja filmske muzike. Nakon povratka iz Škotske, započela sam karijeru filmskog kompozitora i za poslednjih pet godina Romanova i moja produkcijska kuća Raprodukcija se pozicionirala kao regionalni lider na polju kreiranja primenjene muzike.
Koliku podršku vam pruža porodica?
Imam veliku podršku porodice, koja je za mene svetinja. Moja najmlađa sestra Anja, koja sada ima 30 godina i radi kao asistent režije u filmskoj umetnosti, je kao moje dete. Nas dve smo prošle mnogo toga zajedno, i dobrog i lošeg, posebno kada smo ostali bez naše mame Spomenke, koja je umrla u svojoj 52. godini. Tada sam, uz Romanovu bezrezervnu podršku, u potpunosti preuzela brigu o njoj i pomogla joj da prodje kroz taj težak period. Moj otac Kornelije je moj veliki fan, i redovno me zove da mi pruži podršku za sve što radim. Ko poznaje mog oca, zna koliko je to retko, jer moj otac nikada nije imao upliv u moj rad i karijeru, i veoma je težak na pohvalama. Srećna sam i ponosna kada mi ljudi kažu da sam prava naslednica svojih roditelja.
Kakvi su Vam planovi za naredni period? Da li ćete uskoro obradovati publiku solističkim koncertom?
Trenutno radim na filmu „Dara iz Jasenovca“, našeg proslavljenog režisera Gage Antonijevića, za koji Roman i ja komponujemo muziku, kao i drugu sezonu TV serije „Državni sluzbenik“. Završavamo moj album „Mlecni put“, a koncerte ostavljam za jesen ove godine, kada ce izaći i moja autobiografija „Dobar dan, zovem se Aleksandra“.