Piše:
Sanja Stanić,
psihoterapeut
sanjastanic3@gmail.com
Ideja da možemo stvoriti oazu mira i spokoja u haotičnom svetu koji nas okružuje deluje veoma privlačno. Ubrzan tempo života, agresivni marketing čiji je cilj da nam privuče pažnju, brige i problemi koji nas preplavljuju i stres kao dominantan stil života, čine da anksiozni i depresivni poremećaji imaju epidemiološke razmere. U traganju za načinima kojima bismo prevladali napetost, a na osnovu hiljadugodišnjeg iskustva istočnjačkih kultura, meditacija se nametnula kao logično rešenje. Mada često asocira na mistične rituale, ona je kroz pristup pune svesnosti (engl. mindfullness), stekla značajno poštovanje među stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja i postala jedan od ključnih pristupa takozvanog trećeg talasa kognitivnih i bihevioralnih terapija.
NAUČNA ISTRAŽIVANJA
Punu svesnost popularizovao je dr Jon Kabat Zin sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Masačusetsu. Naučne studije i ispitivanja pokazale su da pristup pune svesnosti značajno utiče na smanjenje simptoma hroničnog bola, depresije, anksioznosti, opsesivno-kompulzivnog i posttraumatskog poremećaja, kao i kod poremećaja ishrane i hroničnih bolesti. Primenjene tehnike pune svesnosti imaju uticaj na sivu masu mozga i omogućavaju veću svesnost u doživljavanju emocija i zdraviju reakciju na emocionalne stimuluse. Kabat Zin je ovu tehniku primenjivao i sa zatvorenicima, kao i profesionalnim sportistima. Po dr Zinu, puna svesnost je potencijal koji svi posedujemo kao sposobnost aktivnog usmeravanja pažnje na sadašnji trenutak i ciljane doživljaje koji se nalaze u našoj svesti, uz stav neprocenjivanja.
MENTALNI TRENING
Bitno je naglasiti da se taj potencijal razvija praksom i vežbanjem, a osnovni cilj jeste svojevrsno povezivanje sa sopstvenim doživljajima u sadašnjosti. Mentalnim treningom pune svesnosti povećava se psihološka i emocionalna stabilnost, otpornost prema nepovoljnim životnim događajima i zadovoljstvo životom. Zabeležen je doprinos u jačanju koncentracije i imuniteta, ali i kod regulacije krvnog pritiska. Korišćenjem meditacije i ciljanim usmeravanjem pažnje na sadašnji trenutak, omogućava se ključni uticaj na automatski režim funkcionisanja svesti koji usled savremenog stila života karakteriše veliki broj briga i negativnih misli. Naime, ljudska pažnja ima ograničen kapacitet (od pet do devet elemenata u trenutnom vremenskom zahvatu), a um okupiran brigama, osim što dovodi do lošijeg raspoloženja, propušta život u sadašnjosti. Nova istraživanja funkcionisanja mozga, koja potvrđuju sposobnost moždanih struktura da fleksibilno jačaju ako se često koriste i da postepeno slabe ako su neaktivne, objašnjavaju zašto meditacija i tehnike pune svesnosti imaju trajan učinak na naše misli i emocije.
VEŽBE SVESNOSTI
Tokom dana postoji mnogo načina za vežbanje svesnosti. Verovatno ste već primetili da ako ručate i za to vreme gledate televiziju ili nešto čitate, automatski unosite znatno više hrane, ali mnogo manje uživate u njenom ukusu. Vežbanje svesnosti i obraćanje pažnje na mirise, ukuse i doživljaje tokom uzimanja obroka jačaju usmerenost, ali i povećavaju nivo uživanja, kao i fleksibilnu kontrolu nad količinom hrane. Automatske radnje i navike kao što su pranje zuba i ruku, mogu biti prilika u kojoj fokusiranjem pažnje na ono što radite, osećate i doživljavate u tom trenutku, razvijate svoju prisutnost i sabranost.
Svesna meditacija predstavlja relativno jednostavnu vežbu svesnosti. Uobičajeno efikasan početak jeste meditacija disanjem, a možete da je odmah praktikujete sledeći ovaj opis:
- Sedite uspravno i oslonite se na stolicu.
- Usmerite pažnju na svoje disanje. Postanite svesni sopstvenog disanja, pratite ritam i dubinu. Nije potrebno ništa da menjate, već samo da primetite šta se dešava sa disanjem.
- Dok to radite, primetićete da vam neke misli skreću pažnju sa disanja. Samo ih konstatujte i vratite pažnju na disanje.
- Moguće je da ćete osetiti neke senzacije u svom telu ili emocije kao što su nestrpljenje ili spokoj. Samo primetite ove doživljaje (misli, senzacije, emocije) i polagano vratite pažnju na disanje.
- Postanite svesni doživljaja koji prate proces disanja i prihvatajte ga.
Puna svesnost ne podrazumeva otklanjanje svih misli iz mozga, kao ni stanje transa ili relaksiranosti. Takođe, ona nije vrsta religije ili kulta. Puna svesnost odnosi se na stav prema životu koji je u najvećoj meri povezan sa usmerenošću na sadašnji trenutak, prisutnost u sadašnjosti, otvorenost prema iskustvima, prihvatanjem i izbegavanjem osuđivanja, kao i negovanjem empatije i povezanosti s drugima.
