Dragana Mirković je rođena u malom selu, Kasidolu, nadomak Požarevca, u šestočlanom domaćinstvu koje su činili: deda, baba, otac, majka i sestra.
Više od lutaka i dečijih igara privlačili su je čarobni zvuci koji su dopirali iz harmonike njenog dede Dragutina.
Prva pesma koju je, sa samo pet godina naučila da peva, bila je "Devojka sokolu zulum učinila". Kako je govorila u nekoliko navrata zbog te pesme je često plakala.
Sećam se, pevala sam i plakala. Bilo mi je žao sokolice i sokolića koji su izgoreli kada je devojka zapalila šumu.
Kada je imala samo godinu dana, primetili su da ima iščašene kukove.Previđali su da će imati jednu nogu kraću, a do druge godine je bila u bolnicama, na operacijama i u gipsu. Zbog tog nemilog događaja iz detinjstva, do tinejdžerskih dana je imala košmare.
Roditelji su mi bili očajni, majka je mnogo plakala. Bila je tragedija imati žensko dete koje neće moći lepo da hoda. Naš stari kum joj je rekao: „Nemoj da plačeš, to dete će biti nešto posebno.“ Do druge godine bila sam po bolnicama, dugo u gipsu, na terapijama, odvojena od majke jer joj nisu dozvoljavali da bude sa mnom. To je veliki greh prema deci što nisu s majkom dok leže u bolnici bespomoćna. Za mene je to bila strašna trauma, dugo sam se plašila bolnice, imala sam noćne more. Košmarni snovi potrajali su do tinejdžerskih dana ispričala je Dragana Mirković.
Njen muzički talenat primetili su dok je još u osnovnoj školi bila najmlađi solista KUD "Kasidol". Svojom pesmom je otvarala i zatvarala priredbe.
Nastavak na sledećoj strani...
