Iako svoje pojavljivanje vešto dozira, Žarko Laušević (56) uvek izaziva neverovatnu pažnju. Tako je bilo i prošle nedelje kada se prvi put posle 25 godina pojavio na Filmskim susretima u Nišu na kojima je prikazano ostvarenje Smrdljiva bajka u kome je odigrao svoju prvu ulogu posle duge pauze. Bilo je teško utvrditi ko je više uzbuđen, publika ili umetnik koji se nije trudio da prikrije bujicu emocija koje su ga preplavile.
- To je bilo evidentno jer su u meni postojala jaka, pomešana osećanja koja su se taložila od mog poslednjeg pojavljivanja – bio je iskren Laušević koji se potom prisetio da je upravo na ovom festivalu dobio nagradu samo nekoliko dana posle velike lične tragedije koja mu je u potpunosti izmenila životni put.
Održana premijera filma Smrdljiva bajka: Veliki povratak Žarka Lauševića
- Te 1993. godine bio sam na nekom drugom mestu kada je do mene stigao glas da sam dobio Ćele kulu, što je za mene bio melem u tom trenutku. Mnogo mi je značila činjenica da je, mimo svega što mi se tada desilo, grupa od 2.500 ljudi bila uz mene. To se nekako sublimiralo, čak i u neku neprijatnost jer sam osećao kako to moram da prekinem i skratim. To su impresije koje se još nisu slegle.
Laušević priznaje da je ovacije publike dočekao sa pomešanim osećanjima, a komentarišući ulogu u ostvarenju zbog kojeg je i posetio Filmske susrete u gradu na Nišavi, priznao je da ju je dočekao oberučke, jer je u sudbini junaka čiji lik tumači prepoznao nešto drugačije od uloga kakve su mu poslednjih godina uglavnom nudili.
- Bilo je drugih ponuda, ali sve su bile asocijacije na nešto što se meni dešavalo, neka konekcija sa mojim prethodnim životom pa sam odustajao od njih – istakao je Žarko i nastavio:
- Zato sam se oberučke uhvatio za nešto za šta sam mislio da nema veze s mojim životom, što je bila zabluda. Jer, čovek će u svemu i posle svega pronaći sebe, od sebe se ne može pobeći. Dok sam se bavio stolarskim poslom, vozio taksi ili radio mnoge druge poslove u životu, shvatio sam da ono što određuje čoveka jeste ta emocija koja će, ako nešto vredi, stići do onog kome je namenjena. Ona je stigla kao rezultat ovog ostvarenja i ja sam zadovoljan, ne zbog sebe, koliko zbog teme koja je stvarno vredna pomena i filma. To jedna periferija, nešto na šta ljudi ne vole da obraćaju pažnju. Ta smrdljiva priča naše svakodnevice može se pronaći ne samo u metropolama, mislim da ne postoji grad u svetu gde nema takvih nesrećnika koji su silom prilika ili svojom voljom odlučili da se izmeste iz regularnog života – kaže popularni glumac i priznaje da ga takav način života na neki način fascinira.
Dirljiva ispovest Žarka Lauševića: Evo šta je glumcu bilo najbolnije...
- Uvek sam voleo da čujem zašto neko postaje prosjak, klošar, te priče su različite, ne može nijedan film da ih ispriča ili reši te probleme, ali može da na to skrene pažnju jer takve stvari nikog ne zanimaju. Ti ljudi ne mogu ništa da promene, što je najveća tuga tog malog čoveka koji se sklonio i samoisključio iz društva. Ako je film pomogao da se nešto promeni u odnosu na te ljude, onda je to divno. Poslednja projekcija ovog ostvarenja bila je u Domu za napuštena lica i to je bilo najpotresnije. Prepoznavanje i topli zagrljaji koje smo dobili, bili su najveća nagrada i potvrda da smo za njih nešto uradili. Pokretanje te emocije i prepoznavanja, mislim da je to uspeh i jedina stvarna vrednost – istakao je na kraju popularni glumac.
