Da svet nije ostao bez njega 24. novembra 1991. godine, Fredi bi danas imao 73 godine i on — ne Mik Džeger — bio bi seksi deka svetskog rokenrola.
Pojava
Kad čujemo ime Fredija Merkjurija, pred očima je u većini slučajeva ista slika: žuta jakna, bele pantalone sa crvenim štraftama, bela majica, kaiš upečatljive šnale, kratka kosa, brkovi, mikrofon koji leti iz jedne ruke u drugu.
Ili pevač u uskim farmericama i beloj majici bez rukava, kako trči binom na Vembliju na koncertu Live Aid 1985. godine. U pitanju je prizor koji se izdvaja jer, bez sumnje, predstavlja jedan od najupečatljivijih trenutaka u istoriji rokenrola. Ovaj nastup podvukao je ono što je već godinama bilo poznato: Fredi Merkjuri umeo je da hipnotiše desetine hiljada ljudi, dominira džinovskim binama energijom, glasom i bukvalno svakim pokretom.
Samopouzdanje
Da se ne lažemo, koji bi još muškarac sem Fredija mogao da bude privlačan pripadnicima oba pola u kožnoj suknjici, roze majici, s natapiranom bob frizurom - uz, razume se, čuvene brkove?
Više od 30 godina nakon što je objavljen spot za pesmu I Want To Break Free milioni ga i dalje gledaju ne trepćući, a jedan od vodećih razloga svakako je travestirani Fredi Merkjuri koji zavodljivo šeta sa usisivačem u ruci. Čak i ako ga ne gledate sa zaljubljenim smeškom, jedno je sigurno: zbog samopouzdanja i neopterećivanja time "šta će svet reći" divite mu se svakog trenutka.
Legendarni frontmen Kvina nije morao čak ni da "pusti" svoj očaravajući glas raspona od četiri oktave — dovoljno je bilo da stane ispred publike i sa svojim beskrajnim samopouzdanjem oseća, upija i udiše divljenje desetina hiljada ljudi.
Razlog našeg uspeha, draga? Moja harizma, naravno", objasnio je jednom prilikom sam muzičar.
Međutim, iako je na sceni izgledao kao bog rokenrola koji ume i sme da uradi baš sve što poželi, njegovi bliski prijatelji uvek su tvrdili da je Fredi Merkjuri veoma stidljiv. U čemu je onda njegova tajna? U tome što je pronašao način da na bini pobedi sve strahove i pokaže svu raskoš svog talenta, svu otkačenost, svu razigranost koju je skrivao i nosio u sebi.
You can be anything you want to be/ Just turn yourself into anything you think that you could ever be", peva Fredi u hitu Innuendo.
Nije morao ništa da objašnjava
Od samog početka Fredijeve karijere, spekulisalo se o njegovoj seksualnosti. Pojedini su tvrdili da muzičar krije da je naklonjen muškom polu, drugi da je on "otvoreno gej", a poznato je da je bio u vezama i sa ženama. Do kraja života voleo je Meri Ostin, s kojom je najpre bio u ljubavnoj vezi, a potom su godinama ostali prijatelji.
Svi ljubavnici su me pitali mogu li da zamene Meri, ali to je nemoguće. Jedini prijatelj kog imam je Meri i ne želim nikoga drugog. Za mene, ona je bila supruga. Za mene, to je bio brak", izjavio je svojevremeno frontmen Kvina.
Novinari i obožavaoci nisu se zadovoljili ovim odgovorom. Neretko su mu postavljali direktna pitanja u vezi s njegovom seksualnom orijentacijom, a najšokantnije je bilo pitanje novinara lista New Musical Express "Šta je s tim što si gej?". Fredi nije dao jasan odgovor i nikada nije javno analizirao svoj život na takav način, kao da ovu temu nije smatrao relevantnom.
To nije jedino o čemu fanovi nisu čuli sve što su želeli. Još više pažnje privukao je onaj važniji deo Fredijevog života — muzika. Konkretno, pesma Bohemian Rapsody, koja je više puta proglašena najboljom u istoriji muzike. Ipak, mnogima ni danas nije najjasnije šta je Merkjuri želeo da poruči konfuznim tekstom i nesvakidašnjim spojem žanrova. Stihovi kao što su "Mama, upravo sam ubio čoveka", "Belzebub čuva jednog đavola za mene" i "Znači, misliš da možeš da me kamenuješ i pljuneš mi u oko?" zbunili su kritičare koliko i zaljubljenike u muziku kultnog benda. Rodžer Tejlor svojevremeno je izjavio da je značenje pesme očigledno "sa samo malo besmislica u sredini".
Fredi Merkjuri, koji je napisao tekst, komponovao muziku i maestralno otpevao ovo remek-delo, uvek je izbegavao da odgovori na ovu dilemu.
Znači li ovo, znači li ono, to je sve što svi žele da znaju. Je*eš ih, dragi. Neću reći ništa više nego što bi ti rekao bilo koji pristojan pesnik kada bi se usudio da mu tražiš da analizira svoje delo — ako ti nešto vidiš, dragi, to je tu", rekao je jednom prilikom.
Ono što je sam želeo — objasnio je
Onako kako je živeo, tako nas je i napustio. Na svoj način. Iako su ga obožavali milioni, Fredi je bio najsrećniji kada je uživao u svom londonskom domu s Meri Ostin i svojim mačkama. Punih pet godina, mediji su nagađali je li jedan od najvećih umetnika u istoriji muzike zaista zaražen virusom HIV-a, a on je stvarao i nije osećao potrebu da bilo kome nešto objasni ili prizna. Nekoliko meseci pre nego što je preminuo, snimio je pesmu The Show Must Go On, koja govori o Fredijevoj borbi protiv side. Brajan Mej, koji je napisao veći deo pesme rekao mu je: "Fred, ne znam da li je ovo moguće otpevati", a Merkjuri je jednostavno odgovorio:
Je*eno ću to da uradim, dragi".
Ipak, šou nije mogao da se nastavi. Iako baš nikom ništa nije morao da objašnjava, jedan od najvećih umetnika koje je svet imao u tom trenutku, u poslednjim satima svog života odlučio je da izda saopštenje kojim je potvrdio da boluje od AIDS-a. On je pozvao ceo svet da mu se pridruži u borbi protiv opake, razarajuće, užasne bolesti. Prekasno — već narednog dana nije bio s nama.
Ipak, još dirljivija izjava od ovog kratkog saopštenja bila je molba koju je Fredi uputio menadžeru Džimu Biču deset dana pre smrti.
Radi šta hoćeš s mojim imidžom, muzikom, pravi remikse, ponovo je objavljuj, šta god... Samo nikad nemoj da me učiniš dosadnim", rekao je.
Kao da bi to uopšte bilo moguće.
BONUS VIDEO
5 zanimljivosti o Frediju Merkjuriju koje sigurno niste znali (VIDEO)
