Pevačica Tanja Banjanin (47) poslednjih godina živela je daleko od očiju javnosti. Iako je zbog porodičnih obaveza i posla u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama zapostavila muzičku karijeru, sve vreme živela je muziku za koju tvrdi da je leči. Kada je shvatila da je najgora samoća biti s nekim a osećati se potpuno usamljeno, Tanja je odlučila da napravi ozbiljan rez u privatnom životu i razvede se od drugog supruga. Nakon toga izdala je singl pod nazivom Ljubav se umorila, a sve o čemu peva u novoj numeri, ona je lično proživela. Najveću snagu u životnim lomovima i vetar u leđa daju joj njena deca, ćerka Staša (17) i sin Novak (8), a samo za Story ova talentovana pevačica otkriva na koji način je prebolela krah braka, da li još veruje u ljubav do kraja života i koliko je teško u današnje vreme biti samohrana majka.
Story: Posle šest godina pauze, nedavno ste promovisali singl Ljubav se umorila. Zašto vas ovoliko dugo nije bilo na muzičkoj sceni?
- Poslednjih deset godina u stalnom sam radnom odnosu, prvo u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu, a sada u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Dakle, rad od osam ujutru do četiri po podne, dvoje dece, kuvaj, peri, peglaj tako da je pevački posao polako jenjavao. Nisam uspevala da mu posvetim dovoljno vremena, posebno ne onom delu koji se tiče medija, kretanja među ljudima, događanjima, što je sve veoma bitno. Izmestila sam se nekako iz tih tokova. Međutim, sada je konačno, u izdanju Komune, izašao moj novi singl.
Story: Da li vam je karijera u drugom planu otkako ste postali majka dvoje dece ili vas uloga roditelja možda inspiriše da se više dokazujete kako biste ćerki i sinu jednog dana bili uzor?
- Ne, karijera mi ni slučajno nije u drugom planu, samo je sticajem okolnosti bila skrajnuta, ali evo me opet. Možda na prvi pogled izgleda kao da sam bila odustala, ali ja, u stvari, samo zastajkujem dok hodam. Što se tiče dece, iskreno se nadam da sam im već sada uzor u svakom smislu. Marljivo na tome svakodnevno radim.
Story: Kako su izgledali vaši dani van javnog života, bez medija, bine, svetla reflektora?
- Moglo bi se reći – dani mrmota. Dakle, kao život svake zaposlene žene koja radi i ima porodicu. Ali, verujte mi, ta rutina takođe je nešto čemu sam težila i u čemu sam, na neki način, uživala pa zbog toga nikako ne mogu reći da su to bili loši dani. Klasičan porodični život, to je bila moja ambicija, a ne Arene i slično. Takva sam. Bila...
Story: Kakvi su vam planovi kada je reč o vašoj muzici?
- Albume više neću snimati, ali iskreno se nadam da ću objavljivati singlove sa spotom. Po mogućstvu, sa kraćim vremenskim razmacima, jedan po jedan, a eventualno možda uradim i neku kompilaciju. Zaista više nema nikakvog tržišnog rezona ulagati u kompletne albume, pogotovo ne u vreme kada se oni više ne kupuju. Čak i svetski bendovi polako odstupaju od takvog načina rada. Novo vreme donelo je i novi pristup. Što se tiče koncerata, to mi je već cilj. Volela bih da ih bude što više. Samo da pevam...
Story: Više od dve decenije živite muziku, šta je najvažnije što ste za to vreme naučili, a na šta nikada ne biste pristali?
- Muzikalnost je poseban dar i nekad imam utisak kao da nas je takve sam Bog dodirnuo. Kroz muziku naučila sam da najdublje proživljavam razne emocije i da se upravo zbog toga izborim prvo sa sobom, pa zatim i sa svim, svačim i svakim. Ona me leči. Ne bih pravila nikakve kompromise kad je reč o muzici. Ona je za mene sveta.
Story: Jeste li ikada razmišljali o tome da se oprostite od muzike, pevanja i estrade?
- Nikad i nijednog momenta nisam pomišljala na tako nešto. Mada u mom slučaju to tako ne deluje jer me malo ima, pa me malo nema – to nikada nije bila opcija. Kako se to uopšte radi? Sve i da sam odlučila da uradim tako nešto, to je naprosto nemoguće. Ne može čovek da napusti samog sebe! Što se tiče estrade, u nju se uključujem i isključujem po potrebi, ona je samo alat.
Story: Koja je vaša najveća profesionalna želja?
- Vrlo je jednostavna – želim da što više pevam, da sednem u kombi sa bendom i da što više radimo. Mali prostori, veliki, kako god. Možda mi u tom smislu nedostaje neka veća, egzaktnija želja. Vredi razmisliti...
Story: Za vas kažu da zračite entuzijazmom i pozitivnom energijom. Je li lako biti dobro raspoložen i duhovit u ovim teškim vremenima?
- Oh, umem ja i te kako da budem natmurena, a često mi kažu da tako ponekad delujem na prvi pogled. Ipak, moj spas i odbrambeni mehanizam su smeh, društvo i sve što uz to ide. Ako išta volim, onda je to da se šalim na sopstveni račun. Pogotovo umem da budem urnebesna, naravno sa protekom određenog vremena, kad je to na račun krahova i promašaja koje sam imala u raznim segmentima života. To su teme kod kojih ubodem pravo u centar. Moji prijatelji u tim situacijama obično se drže za stomak i plaču od smeha.
Story: Da li je vaš novi singl autobiografski?
- Što bi se reklo, donekle i odnekle. Moglo bi se reći da sam sve ono o čemu se govori u pesmi Ljubav se umorila, proživela i preživela. S druge strane, sam naslov implicira na neku tugu, ali kod mene ovog puta stvarno nema takvog osećanja. Naprotiv! Prodisala sam. Nekako sam slobodna, ponovo sam i konačno ona stara, a ja se sebi u suštini sviđam. Zaželela sam se sebe onakve kakva u stvari jesam i za to sam se izborila kad sam opet napravila ozbiljan rez u životu. Zato sam baš zadovoljna.
Story: Mediji su se ovih dana bavili vašim prvim razvodom od pre sedamnaest godina, a iza vas je i jedan svež krah braka. Neki tvrde da je razvod jedna vrsta smrti, čemu vas je to iskustvo naučilo?
- To što su mediji nakon promocije moje nove pesme po principu copy-paste ponovo pokrenuli bajatu priču o razvodu staru 17 godina, na koju sam već i sama zaboravila, bukvalno me je šokiralo! Dokle više jedno te isto?! Više nije bitno ni što je neko nešto uradio, uložio, vreme, novac, sebe na kraju krajeva, to jednostavno nije vest. Baš sam bila ogorčena. S druge strane, ako već neće da pišu o singlu i promociji već hoće nazovi vest, ja čak, da zlo bude veće, sticajem okolnosti imam i taze razvod. Pa dobro, gde je tu istraživačko novinarstvo?! Što se tiče ovog razvoda i njegovog prevazilaženja, ako je to neka vrsta smrti, onda sam ovoga puta doživela momentalnu reinkarnaciju. Kao što rekoh, ponovo sam ona stara Tanja.
Story: Koji je uzrok kraha vašeg drugog braka, da li je teško pomiriti se sa činjenicom da se ljubav ugasila?
- Ljubav se jednostavno ugasila, nema je više ni u tragovima, u nekom drugom obliku ili kako god. Mislim da je, u suštini, to uzrok svakog razvoda. Naravno, svaki odnos je specifičan, ima tu još niz nekih drugih stvari. Dakle, nema više komunikacije, ništa više nije lepo, nema čak ni poštovanja. E, to je baš nedopustivo. Tako ne može. A što se tiče činjenice da se ljubav ugasila, naravno da nije bilo lako dok sam se s tim suočavala. Pretpostavljam da svi mi, makar i podsvesno, želimo da živimo srećni do kraja života, ali u jednom momentu naprosto sam rekla: OK, to je to. Gotovo. Idemo dalje.
Story: Šta vam je dalo snagu da nastavite napred i ne padnete u teškim životnim trenucima, koliko su vas ti privatni lomovi osnažili?
- Snagu mi, pre svega, daju deca. Zbog njih ne smem da odustanem, sve i da hoću ili kad imam utisak da me nešto vuče dole. Prvo se toj vuči opirem na silu, pa tako guram dalje, a onda u jednom momentu shvatim da sam ja u stvari potpuno u redu, i to upravo zato što se nisam predala i prepustila. Čak shvatim da sam negde i napredovala. Lomovi su me u određenom smislu osnažili ali, da se ne lažemo, sve to ipak istroši čoveka.
Story: Mislite li za sebe da ste jaka žena?
- Ja ne, ali vidim da su svi ostali u to ubeđeni. Činjenica je da svašta mogu sama, do sada sam se hvatala u koštac sa životom ali, da budem iskrena, malo sam se od tog odnosa ne brinem za Tanju i umorila. Ljudi, nije fer, što bi se reklo.
Story: Na koji način su vaša deca prihvatila razvod, kako ste im objasnili novonastalu situaciju?
- Staša je jedna vrlo zrela devojčica i nas dve imamo specifičan odnos. Samo joj je važno da sam za nju uvek tu i jedino u meni vidi oslonac otkako se rodila. A to ko će nama ući i izaći iz života, manje je važno. Jedino što mi je rekla, bilo je: Ja sam srećna kad si ti srećna. Tačka. Dakle, sve je ona videla dok je brak još trajao i nije bila mnogo iznenađena. Što se Novaka tiče, to je druga priča. Njemu sam objasnila da to nije ništa strašno i kako se za njega u suštini ništa neće promeniti. I dalje će provoditi vreme sa tatom, jedino što ćemo živeti odvojeno. To je nešto na šta će morati da se navikne, kao i da razvod nema nikakve veze s njim, mi ga i dalje podjednako volimo, što je sve tačno.
Story: U kakvim ste danas odnosima sa drugim suprugom?
- Što se deteta tiče, u korektnim, za sada. Postoje neke druge vrlo bitne, a još neraščišćene stvari, ali o tome stvarno ne bih želela da govorim.
Story: Nije tajna da ste pričali kako ste se sa prvim suprugom rastali samo dva meseca nakon rođenja ćerke, jer se on u tom periodu zaljubio u drugu ženu. Koliko je sve to za vas bilo traumatično, posebno jer se desilo u trenutku kada ste postali majka i kako ste uspeli da prevaziđete taj period?
- Mislim da je taj razvod apsolviran u smislu davanja izjava! Novinari su pitali, a ja sam rekla, jer je tako bilo. Ali, zaista nisam pretpostavljala da će ih ta vest toliko držati, mene je odavno prošla. Prevazišla sam do kraja i vrlo uspešno taj period. Više otprilike i ne znam o kome pričam... Jeste, to je bilo potpuno drugačije i traumatičnije iskustvo od ovoga, ali samo bih toliko rekla o tome pa da se već jednom i medijski razvedem od tog čoveka. U to ime živeli!
Story: Da li je teško kada sami odgajate decu i kako je danas biti samohrana majka?
- Naravno da je teško i sama odgajam dvoje dece. To je svakodnevna borba prsa u prsa. Da se razumemo, nije lako biti ni uobičajena majka, a kamoli samohrana.
Story: Koliko danas, nakon svega, verujete u brak i da li biste se ponovo udali kada biste sreli pravog muškarca?
- E, pa, vala, u brak čak ni ja više ne verujem. Neću da kažem nikad, jer mi se dešavalo da tako nešto izgovorim pa se nađem u takvoj situaciji, ali reći ću da se zaista iskreno nadam da se više neću udati. Meni bliski ljudi slatko se nasmeju kad tako nešto kažem, ali radiću na tome da se promenim.
Story: Šta danas i u ovim godinama očekujete od partnera?
- Suštinski, retko kad sam imala partnera i dok sam bila u braku, a kamoli sada kada ga nemam. Dakle, u tom smislu sve mogu sama, navežbalo se. Danas i u ovim godinama više ništa ne očekujem. Ako se ipak nekim čudom nešto lepo i dogodi, recimo da očekujem isto što i pre: da me voli, da me ne laže, da me pusti da živim i da uživa u meni. Vrlo jednostavno…Uzvratiću duplo.
Story: Verujete li i dalje u ljubav do kraja života?
- Ja, koja sam bila zakleti pobornik ljubavi do kraja života polazeći prevashodno od sebe, jer sam potpuno sigurna kako bih bila u stanju da volim zauvek da sam naletela na pravog, nakon svojih iskustava, nažalost, u tako nešto više stvarno ne verujem.
Story: Postoje li trenuci u vašem životu kada se osećate usamljeno?
- Da, postoje i postojali su trenuci kada sam se osećala usamljeno, ali o samoći još nisam razmišljala. Ako je i bude, mislim da je još daleko. Neću o tome da razmišljam niti da sebe nepotrebno ubacujem u bilo kakve filmove. Ipak, reći ću vam koja je najgora – kad si s nekim, a u stvari si potpuno sam. E, to je ozbiljno teška i čemerna samoća i toga sam se rešila.
Story: Plašite li se vremena u kojima stasavaju vaši naslednici? Koji su vaši najveći roditeljski strahovi?
- Strah je luksuz koji sebi ne smem da dozvolim. Jeste, vremena su svakakva, ali neću da se plašim. Od straha bežim, kao đavo od krsta. Jedino što me brine jeste materijalna sigurnost kako bih svojoj deci obezbedila pristojno školovanje. To mi je jedina briga za sada. Sve ostalo mogu da im pružim.
Story: Koje ste zamke roditeljstva uspešno izbegli?
- Mislim da sam uspela da Stašu i Novaka ne vežem patološki za sebe, što samohrane majke umeju da urade. Tako decu praktično onesposobite za život. Ono što za sada vidim, to je da je Staša sa svojih 17 godina potpuno samostalna i svoja devojčica. Nadam se da će tako biti i sa Novakom.
Story: Na čemu insistirate kada je reč o vaspitanju vaše dece?
- Da budu ispravni, da nikad i nikog ne lažu, da budu dobri prema svojim drugovima, da pomognu ako mogu, da budu dobro vaspitani, lepih manira...
Story: Koje osobine prepoznajete u svojoj deci, šta su nasledili od vas?
- Kod Novaka definitivno vidim svoj temperament, a kod Staše suprotno. Ona je za nijansu, bar na prvi pogled, introvertnija, ali je prava mudrica.
Story: Na šta ste najponosniji kada je reč o njima?
- Na to što su ih njihovi vaspitači, učitelji i nastavnici pohvalili i rekli da su dobra deca. Jednom me je čak zvala psihološkinja iz Stašine škole jer je smatrala da treba da mi kaže kakvo dete imam, sve u superlativu. Socijalno je zrela, poslušna i vaspitana, pa se hvata svake akcije u školi. Toliko sam bila ganuta da sam zasuzila, što ne liči na mene. To isto polako doživljavam i sa Novakom.
Story: Kažu da je bolje žaliti za onim što ste učinili nego za onim što niste. Šta ste hteli, a još niste uspeli da ostvarite?
- Dosta toga što sam želela, uspela sam i da ostvarim, a potom me je stiglo ono – pazi šta želiš, možda ti se ostvari. Šta bih još htela? Recimo da više putujem.
Story: Šta ste najvažnije naučili o sebi proteklih godina?
- Imam prilično stamena životna načela, kojih se strogo pridržavam. Definitivno se ne bojim da napravim ozbiljne rezove, što uopšte nije mala stvar. Ono što je i mene samu iznenadilo bilo je da umem da budem i hazarder u životno-strateškom smislu. Naravno, uočila sam i mane, ali ne bih sada o tome, ako me razumete...
Story: Kako se s godinama menjao vaš pojam o sreći? Jeste li danas srećna žena?
- Sreća je toliko relativan pojam. Mislim da mogu reći, mada se bojim, jer čim nešto izgovorim, tako se okrene – da jesam srećna žena. Tokom vremena, života i raznoraznih iskustava, menjao se i moj pojam o sreći. Tu prevashodno mislim na porodicu, jer je meni to zaista bio prioritet i mislila sam da je to vrhunac sreće. E, to se, vidite, sada potpuno okrenulo. Trebalo mi je nekoliko decenija da to shvatim, ali bolje ikad nego nikad. Dakle, pojam sreće više ne vezujem za porodicu u klasičnom smislu. Srećni smo i sada, i ovako smo porodica. Drugačija, pa i dinamičnija, ali ipak porodica. I to je to. Dakle, sreća.
