Reprezentativac Srbije i prvotimac moskovskog CSKA koji poslednjih godina privlači veliku pažnju javnosti zbog svojih košarkaških bravura, ali i ljubavnog života, kaže da je, kad se reflektori ugase, on sasvim običan mladić kome najviše prija sloboda i opuštanje u društvu najmilijih
U vremenu kada su neke od osnovnih vrednosti urušene a novac glavno merilo uspeha, malo je onih koji nisu ušli u taj začaran krug. Ipak, trofejni košarkaš Miloš Teodosić (30), koji je sa reprezentacijom Srbije i klubom CSKA osvojio brojna priznanja, već godinama vešto pravi balans koji mu pomaže da uprkos popularnosti ne poleti previše i ostane čvrsto na zemlji. U tome mu najviše pomaže porodica koja je centar njegovog sveta i najveća pokretačka snaga. Ipak, još jedna posledica velike pažnje javnosti ogleda se na manjak privatnosti i život pod lupom. Ovaj sportista bio je u centru medijske pažnje zbog povezivanja s Anastasijom Ražnatović, ćerkom folk zvezde Svetlane Ražnatović, a potom i sa glumicom Jelisavetom Orašanin, sa kojom sada iščekuje prinovu i priprema venčanje. Ipak, Miloš je ostao dosledan u svojim stavovima da emotivni život preterano ne komentariše.
Vas u medijima često povezuju s raznim poznatim devojkama. Da li vam smeta izloženost sopstvenog privatnog života?
- Ne komentarišem svoj privatni život, nikada to nisam radio i nikada neću, a mediji neka pišu šta hoće.
Nedavno ste napunili 30 godina. Koliko vam se sada razlikuju prioriteti u odnosu na period od pre pet, šest godina?
Ne mnogo, maltene su identični. Mislim da prioriteti počinju da se menjaju kad dođu porodica i deca, a do tada sve je slično.
Za vas često se u javnosti govorilo da ste neozbiljni i večiti tinejdžer. Kako vi na to gledate?
- Najlepše je biti dete, zar ne? Nikada nisam obraćao pažnju na to šta misli javnost. Roditelji su me vaspitali da budem pozitivan i pristojan, a sve ostalo zavisi od samog čoveka. Neko te vidi ovako, neko onako. Moje je da igram košarku najbolje što znam, a sve ostalo zaista je manje važno.
Ipak, vi se bavite veoma ozbiljnim stvarima, kao što je kamp za mlade košarkaše na Srebrnom jezeru. Koliko imate vremena da aktivno učestvujete u tome i šta je za vas najvažniji cilj ovog kampa?
- Kamp TEO4 razlog je mog velikog ponosa i tek će biti jer se nećemo zaustaviti. Pred nama je druga godina rada na Srebrnom jezeru i verujem da ćemo ponovo opravdati očekivanja svih klinaca i klinceza, a očekujem ih više od hiljadu u sedam smena. Namerno ističem broj, jer smo pre nekoliko dana odlučili da uvedemo i sedmu smenu zbog velikog interesovanja dece. Novost je to da će svi tereni imati tartan podlogu do početka izgradnje i hale kako bismo imali objekat zatvorenog tipa. Otvaranje će biti krajem juna, ali ja ću imati vremena da budem u svakoj smeni kampa, odnosno da se posvetim deci. Ponovo ću na Srebrno jezero dovesti mnogo mojih drugova iz reprezentacije, a možda ovog leta bude i saigrača iz moskovskog CSKA.
Iako već godinama niste u Valjevu zbog karijere, kako se u vašoj porodici proslavljaju praznici?
- Tradicionalno, kao i u svakoj drugoj kući. Nemam neke posebne običaje, ali oduvek sam voleo Božić, Uskrs i rođendane u krugu porodice.
U kojoj meri se sada ove proslave u vašem domu razlikuju od onih dok ste bili mlađi?
- Kada smo na okupu i ako je tu moj brat Jovan sa svojom porodicom, nema razlike u odnosu na proslave praznika u našem domu, osim što je sada sve podređeno mojoj bratanici. Nekada smo Jovan i ja bili u centru pažnje, sada je ona. Nažalost, zbog mojih obaveza u karijeri, takvih trenutaka zaista je malo jer ne mogu da se iskombinujem s vremenom, ali šta da se radi. Biće prilike kad se završi igračka karijera.
Nastavak na sledećoj strani...
