Babilonska Ištar, sumerska Inana, armejska Astarte, egipatska Izida, grčka Afrodita, rimska Venera... Svi navedeni nazivi opisuju istu boginju, jedinu specifičnu boginju, koja je pod različitim nazivima poštovana širom Mediterana i Bliskog Istoka. Boginja ljubavi, strasti, požude, seksulanosti, plodnosti, a po nekim izvorima i boginja rata (jer rat nije ništa drugo nego drugo lice ljubavi).
Svaka od navedenih kultura takođe je imala i svoje mitove o silasku bogova ili junaka u podzemni svet. Mit ,"Ištarin silazak", u potpunosti sačuvan na akadskom jeziku, prikazuje boginju Ištar/Inanu kako silazi u podzemni svet i sukobljava se svojom sestrom Ereškigal. Grčka mitologija bogata je primerima silaska u podzemni svet.
Najpoznatiji među njima je svakako mit o Perzefoni, boginji proleća, u koju se zaljubljuje Had / Pluton, bog podzemnog sveta, i naposletku se ženi sa njom, načinivši je tako kraljicom podzemlja, te ona polovinu godine provodi na površini Zemlje (tada vladaju proleće i leto), a potom u drugoj polovini godine boravi u podzemlju (tada nastupaju jesen i zima). Pored toga, poznat je i mit o Orfejevom neuspelom pokušaju da svoju ljubljenu Euridiku izvede iz podzemnog sveta i vrati među žive.
Među manje poznatim mitovima je mit o Erosu i Psihi. Iako manje popularan, ovaj mit najbolje opisuje trenutno stanje na astrološkom nebu - tranzitna Venera je u znaku Škorpije. U grčkoj i rimskoj mitologiji, Psiha je bila prelepa princeza, čija je lepota bila tolika da su vernici počeli da zapostavljaju boginju lepote Afroditu, pa su njena svetilišta opustela.
Afroditu je mučila zavist, pa je naredila svom sinu Erosu da opčini Psihu i učini da se ona zaljubi u najružnijeg čoveka na svetu. Ali Eros se, umesto da opčini Psihu i ispuni majčinu zapovest, zaljubio u Psihu (druga verzija mita kaže da se slučajno ogrebao o svoju zlatnu strelicu).
Eros je krišom odveo Psihu na udaljeno mesto i tajno je posećivao noću. Jedne večeri, na nagovor svojih sestara, Psiha je, kada je Eros došao do nje, upalila lampu i videla njegovo božansko lice i tako saznala ko je on. Uplašena, slučajno je zalila Erosa vrelim uljem iz lampe. Eros se razbesneo i napustio je Psihu, posle čega se ona uputila po celom svetu da ga traži. Bezuspešno je lutala, jer nijedno božanstvo ili polubožanstvo nije htelo da joj pomogne, u strahu od Afroditine odmazde.
Na kraju se nad Psihom sažalila Demetera (boginja useva, majka Perzefone, boginje sa početka ove priče). Rekla joj je da neće naći Erosa, sve dok ne dobije Afroditinu naklonost, a to može postići samo služenjem u Afroditinom hramu. Tako je Psiha pronašla Afroditin hram i prizvala je, a boginja joj je zadala četiri zadatka.
Prvo joj je Afrodita naredila da odvoji sva zrnca iz velike košare u kojoj je bilo pomešano, i to pre nego što padne mrak. Jedan se mrav sažalio nad uplakanom Psihom te je sa ostalim mravima iz svog mravinjaka odvojio zrnca za nju.
Afrodita je bila besna zbog njenog uspeha, pa joj je rekla da ode do polja gde pasu divlje zlatne ovce i donese zlatno runo. To nisu uspevali ni najveći junaci, pa se Psiha od očaja htela baciti u reku. Međutim, rečni bog je otkrio Psihi da, kada se ovce napajaju na reci, deo njihovog zlatnog runa ostaje na bodljikavom grmlju pored reke. Psiha je tako sakupila ostatke i odnela ih Afroditi.
Treći je zadatak bio da donese vode iz ušća reka Stiks i Kokit, koje su čuvale velike zmije, a smrtnici (čak i bogovi) im nisu mogli prići. Ovaj je put orao pomogao Psihi, pa joj doneo vodu. Orao je zapravo bio Zevs, kojem je Eros jednom pomogao, pa je Zevs ovako vratio uslugu.
Lilit: Ovako kraljica noći koja sme sve utiče na vaš znak!
Četvrti i poslednji zadatak, je bio Psihin silazak u podzemlje. Afrodita je tvrdila da su je ovi događaji iscrpeli i oduzeli deo lepote, pa je Psihin zadatak bio da se spusti u podzemni svet i od Perzefone traži delić njene lepote u kutiji. Psihi su opet bogovi pritekli u pomoć, savetovavši joj da u podzemlje ponese hleb natopljen uljem i 2 novčića ispod jezika. Hleb je ponela kako bi nahranila Kerbera, psa čuvara pakla, a novčiće da bi platila lađaru Haronu da je preveze preko reke Stiks, koja okružuje podzemlje. Još su joj savetovali da ne jede ništa što joj ponude, jer će morati zauvek da ostane tamo.
Psiha je uspešno pronašla Perzefonu i dobila misterioznu kutijicu, pa je po povratku na površinu, iz znatiželje (koja ju je već jednom koštala) otvorila kutijicu. Ali, u kutijici nije bilo ničeg osim začaranog Perzefoning daha, koji je trebao da uspava Afroditu prilikom otvaranja kutijice, što bi omogućilo Psihi da pronađe Erosa. Ali, kako Psiha nije bila božansko biće, pala je na mestu mrtva. Dok je Psiha lutala svetom, Eros se oporavljao u palati svoje majke. Kako bi ga sprečila da ponovo potraži Psihu, Afrodita je pozvala svoju nekadašnju neprijateljicu Uzdržanost, koja je opsela Erosa.
Ali, Eros je osetio da je Psiha u nevolji, uspeo je da se otrgne od majčinih čini i otišao je da potraži Psihu. Skinuo je večni san sa njenog lica i vratio ga u kutiju, pa sa ponovo probuđenom Psihom odleteo na Olimp, gde je od Zevsa tražio dozvolu za brak. Zevs im je uslišio želje, pa je dao Psihi da pije ambroziju, božanski nektar koji je učinio besmrtnom. Eros i Psiha su dobili ćerku, nazvanu Hedona (Užitak), a Afrodita i Psiha su naposletku sve oprostile jedna drugoj. Nije li upravo Venera u Škorpiji Psiha, postavljena pred najveće izazove, među kojima je i silazak u podzemni svet (koji se u astrologiji vezuje za znak Škorpije)?
