Priroda je prepuna biljaka koje mogu da pomognu u rešavanju mnogih zdravstvenih problema.
Veliki ljubitelj prirode i najmlađi travar u Srbiji, Marko Stevanović protekle 4 godine intenzivno se bavi izučavanjem biljaka koje se mogu pronaći u našoj okolini.
Rođen je u Ostružnici ima 22 godine. Studira elektrotehiku i računarstvo, a osim toga gaji veliku ljubav prema prirodi.
NE PROPUSTITE
Iako je veoma mlad njegovo znanje o lekovitom bilju je impozantno. Marko je autor knjige "Hrana iz prirode", u kojoj je detaljno opisao samonikle jestive i otrovne biljka.
Takođe, on je uspeo i da digitalizuje neke važne, a zaboravljene knjige koje govore o istorijskim prilikama u našoj zemlji za vreme vladavine Turaka.
Kako kaže, prvi susret sa samoniklim biljkama imao je još kao dete.
- Tada nisam ništa znao o biljkama. Trenutak kada sam se zainteresovao bio je izlet u Ostružničkoj šumi, u pratnji mog komšije. Tada smo brali divlji beli luk, poznatiji kao sremuš. Ja sam tada mislio da se beli luk može pronaći samo u prodavnici, nikako u šumi. Brzo sam shvatio šta sve priroda nudi i kako ja ništa o tome ne znam - kaže Marko.
On želi da sa drugim ljudima podeli znanje koje ima, pa često organizuje ture po šumama širom Srbije na koje vodi sve one ljude dobre volje koji žele da saznaju nešto novo i nauče kako biljke koje su svima dostupne mogu da iskoriste za ishranu, ali i lečenje.
Ovog puta za Glossy.rs Marko otkriva koje su to tri biljke koje mogu da se nađu svuda, a toliko su lekovite da vam pored njih lekar neće trebati.
Sremuš ili Medveđi luk
Sremuš je biljka koja je jača 20 puta od beloga luka (on se smatra prirodnim antibiotikom ). Jača imuni sistem, spušta holesterol i visok pritisak, čisti bubrege,bešiku, jača srčani mišić...
- Najbolje je da se koristi u sirovom stanju, kao salata, jer se tako najviše izvuku lekoviti sastojci (alicin). Pošto sremuša ima samo u periodu od februara do početka juna, postoje načini da se on sačuva i za zimu - kaže Marko.
Od sremuša se može napraviti takozvani pesto.
Recept za pesto od sremuša
Uzmete sremuš, so, ulje i stavite to u blender. Izmiksujete i stavite u staklene posude. Ovako pripremljen pesto od sremuša se može koristiti do godinu dana.
On se može dodavati jelima, jer ima veoma specifičan ukus i daje aromu.
- Moja majka je spremala neki pirinač i stavila je samo jednu supenu kašiku pesta, ceo pirinač je pozeleneo. Sremuš je jedna od najlekovitijih biljaka na našim prostorima a većina ljudi ne zna ništa o njemu - smatra mladi travar.
Od sremuša može da se sprema i tinktura
Evo recepta:
- Uzmete staklenu teglu i napunite do vrha sa sremušem, stavite i alkohol. Najmanje 2 nedelje treba da ostane sremuš u alkoholu, posle se procedi i konzumira u vidu kapi - objašnjava on.
Još jedan savet: ovaj proces je najbolje raditi direktno u šumi, jer se alicin koji je jedan od najbitnijih sastojaka gubi u određenom vremenskom periodu, zato je nabolje pravit ga direktno u šumi.
Lukovice sremuša se isto koriste ali u avgustu mesecu, kao zamena za beli luk.
Ono što je važno, a što je napomenuo ovaj prirodnjak jeste da je važno da budemo sigurni da znamo da razlkujemo ovu biljku od drugih sličnih, koje su otrovne.
- Sremuš može da se pomeša sa mrazovcem, divljim zumbulom, đurđevkom, kozlacem, čemerikom - kaže on.
Druga biljka koja je veoma zdrava je šipak
Šipak ( lat. Rosa canina ) je biljka koja ima 9 puta više vitamina C od limuna.
- U 100gr limuna ima jedva 53mg vitamina C ( i to u najboljem slučaju ). U 100 gr šipka ima čak 450mg vitamina C. Limun je smešan u poređenju sa Šipkom. Inače se smatra da je limun simbol vitamina C. Od šipka može da se spremi džem, marmelada, sok. Kad ugnjili može i sirov da se jede - kaže Marko Stevanović.
Šipak pomaže kod: probave, kontroliše dijabetes, spušta pritisak, čisti bubrege, bešiku, pomaže kod respiratornih organa. On je biljka izuzetnih moći, raste kao korov, ima je svuda, samo je potrebno iskoristi je na pravi način.
Treća, ali ništa manje lekovita biljka je hrast
- Hrast se pre smatrao za "sveto drvo" jer je imao mnoge benefite. List se koristi za jačanje srčanog mišića i za zaustavljanje dijareje. Kora sadrži veliki procenat tanina i kao takva je efikasno sredstvo za smirivanje creva. Od korenja može sok da se pravi. Hrastova šišarka ( koja je slabo poznata ljudima ) se koristi u lečenju, pogotovo za Atletsko stopalo - savetuje Marko.
Žir je plod hrasta i od njega može hleb da se pravi (zato je i smatran svetim drvetom). Takođe, od njega može da se pravi i zamena za kafu koja je mnogo lekovita, a naročito se savetuje ljudima koji pate od bolesti štitne žlede.
- Kafa od žira obiluje vitaminima i mineralima - rekao je Stevanović, a onda je otkrio i kako sami možete da je prirpemite.
- Oljušte žir, ispečete ga na 200 stepeni oko 30min, pa ga sameljete. Po potrebi može da se smanji pečenje.
Marko se takođe osvrnuo i na našu istoriju i rekao da su ljubi na našim prostorima preživljavali uz pomož hleba od žira.
Sve ove biljke ljudi potpuno besplatno mogu da uberu u bilo kojoj obližnjoj šumi, a onda da ih koriste na razne načine i tako pomognu svom organizmu da bude zdraviji, otporniji i jači.
Sve što treba da urade ljudi je da se povežu sa prirodom, a to je put do lepšeg i srećnijeg života.
NE PROPUSTITE
