Prva reč komada Glavo luda napisana je davne 2001. godine. Na početku o muzici nisam uopšte razmišljao. Sticajem okolnosti, jedne večeri dok sam radio na tekstu, u pozadini se čula muzika sa nekog radija. Bila je to Čolina pesma Produži dalje. Slušajući reči, rodila se kompletna ideja i razvila u tekst kakav danas imamo. Gotovo sve Zdravkove pesme koje sam tada odabrao, zadržane su i do danas Mjuzikl Glavo luda nije priča o životu našeg poznatog izvođača, već o članovima jednog rokenrol benda iz predgrađa koji prolazi kroz razne faze odrastanja i muzičkog sazrevanja. Ona nam donosi duh bezbrižnih osamdesetih, a pesme su svojevrstan pečat vremena i kao takvi slika Jugoslavije kakva je nekada bila.
Okupio sam autorski tim koji mi je pomogao da se ideja uobliči u kompletan pozorišni komad, kako dramaturški, tako i muzički, plesno, likovno. Pored iskusnih kolega iz kuće, u predstavi učestvuju mladi glumci koji započinju karijeru kao što sam je i ja započeo pre 18 godina putem audicije. Pored brojne ekipe okupljene oko predstave Glavo luda, posebnu zahvalnost dugujem Zdravku Čoliću, ali i kompozitorima i tekstopiscima pesama koji su mi pružili podršku, a na prvom mestu inspiraciju: Korneliju Bati Kovaču, Vojkanu Borisavljeviću, Goranu Bregoviću, Spomenki Kovač, Arsenu Dediću, Momčilu Bajagiću, Bori Đorđeviću, Ranku Bobanu, Branku Radičeviću, Slobodanu Vujoviću, Aleksandru Koraću, Kemalu Montenu, Dušku Trifunoviću, Svetislavu Vukoviću, Miroslavu Aleksiću
